Директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић у посети насељу Бусије поводом храмовне славе Светих Кирила и Методија

Током дводеценијске изгрдње хрма Свете браће Кирила и Методија у насеље Бусије великим прегалаштвом свих људи добре воље, предузећа, али и државних институција, подигнута је величанствена богомоља у којој свако може наћи уточиште. Поред богомоље је парохијски дом, и у овој великој порти је предвиђена и школа. Старешина храма протојереј-ставрофор Милорад Нишкић је заблагодарио Управи за сарадњу са цркавама и верским заједницама, директору др милети Радојевићу са којим Епископ сремски Господин Василије као и сви из Епархије сремске имају изванредну сарадњу.

Током вечери, окупљени око трпезе љубави у парохијском дому, „Директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић је казивао о дуготрајној сарадњи и помоћи из буџетских средстава Црквама и верским заједницама, као и овом храму Светих Кирила и Методија у насељу Бусије:

„ Благодарим на позиву да присуствујем храмовној слави. Ви сте овде у овој парохији која може да служи за пример многим парохијама у Српској Православној Цркви, рекао бих, не само у Епархији сремској, него и у целој нашој Цркви, јер сте за кркатко време учинили много тога позитивног у корист и славу Господњу, Цркве и овога народа који воде опслужујете. Ово може да служи пример другима како треба радити и стварати у интересу и народа и Српске Православне Цркве.

Наш народ је са једне стране припадник наше свете Цркве, а са друге стране представља народ ове државе који гласа за одређену власт и у оваквим приликама, на оваквим скуповима и у оваквим срединама у којима је прота Милорад Нишкић радио, најбоље се види како може да се сложе световне и црквене влалсти. Није било општине где руководство није излазило у сусрет и пружало максималну помоћ у радовима на храмовима. Посебно то важи и за подручје града Земуна где сам често присутан. Претходно као и садашње руководство Општине Земун ради у корист свог народа и своје државе, своје Цркве.

Ако овако наставимо заједнички да радимо, можемо да кажемо да наша држава и Црква имају будћност да им следе светлија и боља времена него што су била, лепша времена упркос свим недаћама које су нас задесиле и које нас понекад опомену да можда нисмо на правом путу, можда грешимо. Наше је да прихватимо реалност каква јесте, да се поправљамо колико можемо у животу, да будемо достојни наших предака који су нам трасирали овај пут, пут Православља и који су на посебан начин створили и Цркву и државу као два ока у једној глави који се ослањају једно на друго. То трајевековима, ево и до наших дана и трајаће и убудуће.“