Патријарх српски г. Иринеј: -Радујмо се сваком сусрету са Господом и својим животом сведочимо веру православну!
У васкрсној радости и светлости недељног дана, прве недеље по светој Педесетници – Свих Светих, торжественом светом архијерејском Литургијом прослављен је престони празник Вождовачког храма Светих равноапостолних цара Константина и његове мајке Јелене. Свечаним евхаристијским сабрањем началствовао је првојерарх наше помесне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење хиландарског јеромонаха Доситеја, протопрезвитера-ставрофора Животе Марковића, протопрезвитера Владимира Цупаћа, Слободана Јовановића и Ђорђа Поповића; протођакона Стевана Рапајића и ђакона Драгана Танасијевића, Верољуба Санда и Александра Савића, као и уз прислуживање чтечева: Владимира Јелића, Ђорђа Мијајловића, Бранислава Илића и Војислава Луковића.
У славу Божју, а у част храмовних духовних заштитникâ, једним устима и једним срцем милозвучно је појао хор при Вождовачком храму којим диригује мр Бранко Тадић, хонорарни професор Богословије Светога Саве.
Надахнутим речима литургијске омилије Његова Светост је поучио сабрани народ Божји, истакавши велики значај Светог цара Константина и његове благоверне мајке Јелене у освештаној и благословеној историји Цркве Христове, која је пролазила и пролази кроз многобројне тешкоће, али која благодаћ Божјом на тајанствен начин увек просијава крсто-васкрсном светлошћу. У свом архипастирском слову Патријарх Иринеј је указао на неизмерни и благословени значај активног литургијског живота који је темељ и врхунац нашег општења са Господом и свима светима који су просијали угодивши Господу и који нама постадоше освештани примери истинског хришћанског етоса.
У наставку свете Литургије обављен је свечани опход око светог храма са читањем васкрсних Јеванђељâ, са појањем малог помена уснулим добротворима, благоукраситељима, свештенослужитељима и парохијанима Вождовачког храма. Освећење славских дарова, колача и кољива, овогодишњих кумова славе господе Драгана Тривана и Горана Ивковића служено је испред записа у порти древне Вождовачке светиње.
Настојатељ храма, високопречасни протопрезвитер-ставрофор Недељко Марјановић, у име свог богољубивог братства, верног народа Божјег, као и у своје лично име заблагодарио је Човекољубивом Господу што нас је сабрао на ово свештено сабрање, а потом срдачно упутио речи благодарности Његовој Светости Иринеју на молитвеној посети и љубави коју има према литургијској заједници која се око свога Господа сабира у Вождовачком храму, прослављајући Име које је изнад свакога имена. Ово славско сабрање закључено је у пријатној и радосној атмосфери трпезом хришћанске љубави у парохијској сали Вождовачке светиње.
Вождовачки храм – бисер Богом чуваног Града Београда
У славу Божју, а у част Светих равноапостолних цара Константина и Јелене, као израз великог молитвеног поштовања наш благочестиви и христољубиви народ принео им је многобројне свете храмове који красе нашу помесну Цркву. Међу значајним храмовима који су подигнути у њихову част посебно и сваке хвале достојно место заузима Вождовачки храм који је 2011. лета Господњег прославио велики јубилеј стогодишњицу свога потојања, а који својом светошћу и живом литургијском заједницом обасјава Богом чувани првопрестони град Београд. О значају Вождовачке светиње и историји овог дивног храма Божјег, а поводом стогодишњице његовог постојања дивно је беседио наш угледни професор и познати теолог протођакон Радомир Ракић, који је био и дугогодишњи свештенослужитељ олтара Божјег при Вождовачком храму.
Значајно је нагласити да овај храм красе две велике светиње које се у њему налазе благословом блажене успомене Патријарха српског Германа, а то су: Честица Часног и Животворног Крста Господњег и омофор Светог Василија Чудотворца Острошког. Вашој пажњи препоручујемо и виртуелну шетњу Вождовачким храмом.Литургијска заједница овог храма, предвођена својим пастирима, живи активним литургијским животом. На недељним и празничним богослужењима први редови испуњени су дечицом која се редовно причешћују Светим Тајнама и на тај начин духовно узрастају и напредују из славе у славу, из силе у силу, у меру раста висине Христове.
Духовни покровитељ Вождовачког храма, цар Константин Велики, рођен је 274. године у нехришћанској породици. Још за живота добио је назив равноапостолни. Много пута му се јављао сâм Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама. Пред борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе. Издао је едикт (закон) у Милану 313. године којим је престао дотадашњи прогон хришћана. Након победе над Византијом саградио је диван престони град, назвавши га Константинопољ (Цариград).
Његова света мајка Јелена је својим великим делима прославила Господа. У Јерусалиму је пронашла Часни Крст који су незнабошци бацили изван града и засули смећем; подигла је многе храмове, од којих треба напоменути: храм над пећином Рождества Христова у Витлејему, храм на месту Вазнесења Христова на Маслинској гори; храм на месту Успенија Пресвете Богородице у Гетсиманији и још 18. светих храмова.
Пронашавши Часни Крст и ископавши га, света Јелена га стави на једног мртваца, јер управо тада је пролазила једна посмртна поворка, те он васкрсну на очиглед свих присутних. Од тог дана Православна Црква празнује тај догађај 14/27. септембра као празник Вождвижења Часног и Животворног Крста – Крстовдан. Многи незнабошци исповедаше хришћанску веру, а Часни Крст би стављен у сребрни ковчег ради чувања и поклоњења. Ова света угодница Божја упокојила се у Господу 327. године у 80. години живота.
Свети цар Константин, благочестив и христољубив, поживео је још 10 година од упокојења своје свете мајке, те се и он престави у Господу 337. године у 65. години живота. Његово свето тело је пренето у Цариград и сахрањено у храму Светих Апостола у Цариграду.
Катихета Бранислав Илић
