У навечерје Крстопоклоне недеље, 11. марта, у инђијском храму Св. царева Константина и Јелене, обележена је годишњица мученичке смрти руске царске породице Романових. Прво је одслужено вечерње богослужење, а служио је јереј Александар Класнетић. За певницом су били: јереј Богољуб Миловановић (старешина храма), јереј Милан Главашевић, хоровођа Младен Шкорић, вероучитељ Горан Груловић и Ивана Груловић.

Затим је уследио програм који је спремио и осмислио вероучитељ Душан Пешут, заједно са својим ученицима из инђијске средње школе „Михајло Пупин“. Кроз рецитал ученика Душан Пешут је испричао причу о царској породици и одлуци цара Николаја да се жртвује за православну браћу са Балкана. Због тога је Русија тада ушла неспремна у Велики рат (Први светски рат). Последица тога је била криза која је нажалост завршила прво фебруарском револуцијом, када је цар абдицирао у корист владе. Затим је уследила октобарска револуција, названа бољшевичком. Завршило се прогоном царске породице и мученичком смрћу. 1998 године Загранична Руска Црква је царске мученике прогласила Светима, а наша дужност је да се сећамо Светог цара који се жртвовао за спасење своје мале хришћанске браће. Ултиматум који је цар дао Великој Британији и Француској да ће изаћи из сукоба са Немачком и да ће потписати сепаратни мир, ако се не превезе српска војска и народ до острва Крфа, јесте велико дело и дуг којим jе цар Николај II Романов задужио српски народ. У славу Светих мученика и царева Градски хор из Инђије под руководством Младена Шкорића је отпевао песме: химну „Боже правде“, „Креће се лађа француска“, „Тамо далеко“ и „Молитва Пресветој Богородици“.

вероучитељ Горан Груловић