Трудом и љубављу братије, а под молитвеним покровом Пресвете Богородице, манастир Ваведења у Сремским Карловцима прославио је свој престони празник.
Празнично вечерње са петохлебницом служио је Његово Преосвештенство Г. Василије, Епископ сремски, уз саслужење протојереја-ставрофора Бранислава Поповића, протосинђела Пајсија (Будимира), протојереја Миленка Поповића, презвитера Жељка Кусића и Саве Мишановића, као и протођакона Слободана Вујасиновића и ђакона Станка Лакетића. Након завршеног вечерњег богослужења, Господин Епископ честитао је славу братији ове свете обитељи, а верни народ поучио је говорећи им о значају овог великог празника Пресвете Богомајке.
Посебну радост овој светој обитељи причинила је посета отаца из Румуније, протојереја-ставрофора Василија Боте, старешине храма Светог ап. Андреја Првозваног у граду Орадији, и његовог сабрата презвитера Колина Јонице. Они су на сам дан празника у присуству мноштва верног народа служили Свету литургију, уз саслужење братије овог манастира, као и крстоносног проте Бранислава Поповића и ђакона Станка Лакетића. Литургију су својим дивним гласовима украсили чланови епархијског хора „Свети Николај“. Пред причешће народа, прота Марко Шпановић, ректор Карловачке богословије у пензији, произнео је беседу пред верним народом, изложивши и тумачећи им причу о уласку Пресвете Дјеве у јерусалимски храм. Након Свете литургије, извршен је трократни опход око светог храма и освећење славског жита и колача. На крају се свима сабранима обратио просинђел др Клеопа (Стефановић), настојатељ манастира, захваливши се свима понаособ што имају љубави те увек радо посећују ову ваведењску обитељ. Потом су гости из Румуније уручили оцу Клеопи на поклон епитрахиљ, а он је им је у име обитељи узвратио пригодним поклонима, захваливши им што имају велику љубав према српском народу.
Након Свете литургије приређено је послужење за сабрани народ, а свештенство и гости манастира продужили су литургијско славље за трпезом љубави у трпезарији Карловачке богословије.
За текст и фотографије захваљујемо се ђакону Станку Лакетићу