У оквиру пројекта Лето у Музеју Срема у лапидаријуму ове установе у Сремској Митровици, протеклог петка, историчар Миљан Гарчевић одржао је предавање о хришћанским мученицима у Сирмијуму. Тема је произашла из ауторовог стваралачког опуса који је у доброј мери посвећен историји Сирмијума кроз писање публикација и радова на ову тему.
Концепт овог интересантног популарно-историјског излагања које је привукло пажњу присутне публике, хронолошки је обухватио преглед најстаријих периода многобожачке ринмске религије и неговања царског култа до периода појаве хришћанства, његовог прогона и најзад – признавања хришћанства као једине званичне религије у време цара Теодосија.
Сирмијум као некадашња царска престоница и стратешки битан град свакако је имао значајну улогу у ширењу хришћанства на овим просторима. Најбоље сведочанство томе јесу постојећи археолошки локалитети и налази , односно историјска предања о животу и страдању хришћанских мученика у граду. У њиховом мноштву издвајају се имена Светог Иринеја, Светог Димитрија, Светог Синерота, Свете Анастасије, Светих фрушкогорских клесара, Светог свештеномученика Монтана…
Наводећи за многе недовољно познате детаље из њихових страдалних житија историчар Миљан Гарчевић указивао је и на археолошке налазе и локације у Сремској Митровици и околини непосредно везане за култ ових светитеља. Неки одових мученика познати су и поштовани у целом хришћанском свету.
Свети Иринеј страдао је као епископ града, веома млад. Остало је записано да су га пре страдања родитељи, жена , деца и пријатељи молили да се одрекне Христа што је он одбио. Након утамничења погубљен је на Артемидином мосту на реци Сави. Одсечена му је глава а тело бачено у реку 304.године. Међу археолошким остацима Сирмијума налази се и црква посвећена Светом Иринеју.
Свети Синерот био је пореклом Грк и бавио се вртларством. Након што га је једна Римљанка неправедно и лажно оптужила био је изведен на суд где је исповедивши хришћанску веру осуђен на посечење мачем. У Сремској Митровици пронађени су остаци базилике посвећене овом светитељу што потврђују и натписи са околних гробних плоча.
Сети Димитрије био је ђакон епископа Иринеја. Погубљен је три дана након смрти епископа Иринеја са пет девојака девица и још неким хришћанима. Данашњи град добио је име по овом светитељу а познато је да је и чувена градска базилика из 5. века нове ере подигнута од стране перфекта Леонтија била посвећена овом свецу.
Св. Анастасија Римљанка потицала је из имућне римске породице. После погибје суруга који ју је у свакодневном животу малтретирао она је распродала имање и почела да путује по свету. Дошавши у Сирмијум и овде је обилазила затворене хришћане. Помагала им је, доносила храну, воду и видала им је ране. Када се након погубљења затвореника у Сирмијуму посумњало да је Анастасија хришћанка била је утамничена и спаљена на ломачи за Божић 304.године. Њене мошти су пред најездом варвара пренете у Цариград а потом у Задар. Део тих моштију налази се у римокатоличкој цркви Сетог Димитрија у Сремској Митровици. Веома је поштована у целом хришћанском свету. Иконе ове великомученице су 25. јула 1995. године стигле на орбиталну станицу „Мир“ и за седам месеци обишле више од 3 000 кругова око земље
Фрушкогорски мученици – каменоресци и клесари, Клаудије, Касторије, Симпроније и Никострат (касније им се прикључује и Симплиције ) Клесали су разне фигуре за потребе цара Диоклецијана али су после одбијања да израде пагански кип Ескулапа оптужени као хришћани. Бачени су живи у оловним сандуцима у Саву. Касније су из реке извађени и сахрањени као врло поштовани светитељи.
текст: Дејан Мостарлић
фотографије: Дејан Мостарлић и Владислава Шевић