Торжественом Литургијом началствовао Епископ канадски др Митрофан.
Благоверни христољубиви народ и деца су у порти храма Вазнесења Христовог дочекала Епископа канадског др Митрофана и сабрани сви у храму окупише се да чују јеванђељске речи и поуке на дан када наша Света Црква прославља Вазнесење Христово. Пре саме Литургије Преосвећени владика Митрофан је освештао иконе на иконостасу, а затим је началствовао торжественом Архијерејском Литургијом по благослову Епископа сремског г. Василија.
Домаћин овог сабрања уз месни јаковачки народ био је старешина храма, протојереј-ставрофор Милутин Илић као и кумови сабрања који су приредили трпезу какве су некад агапе биле. Кумови славе су били гђа Мара и г. Младен Шкундрић.
Уваженог Владику канадског г. др Митрофана је поздравио крстоносни прота Милутин говорећи о самим иконама које су дело познатог земунског сликара Живка Петровића (1855-1862) и које су као и сама црква и иконостас проживеле тешку судбину страдања посебно у периоду 1943. године.
Али, иконе су увек красиле јаковачку цркву, биле симбол села и других места поред њега.
Много је молитви Господу узнесено пред овим иконама. Прота Милутин је додао: “ Зато живим у дубоком уверењу да ће благочестиви српски народ чувати овај свети храм и иконостас у њему, са онаквим истим родољубивим жаром какав су имали они који су га подигли, изрезбарили, осликали и нама у аманет оставили.“
Рестауратор икона је рестауратор-консерватор Гордана Стојанов са сарадницима.
На речи добродошлице узвратио је Епископ канадски др Митрофан честитајући данашњи празник Вазнесења Христовог. Казивао је о Божјем промислу и домостроју. Бог наш, како је казао, није Бог случаја него је наш Бог промисла, Онај који размишља, и воли све нас Својом божанском љубављу. Тако је Преосвећени владика др Митрофан казивао у храму да су га и ђаци, основци из Основне школе „Вожд Карађорђе“ могли разумети.
И подучио је Владика др Митрофан и децу и младе и старе да је неопходно да победимо грех:
„Смрт једанпут бива, а грех остаје иза тебе. Зато победи грех, победићеш и смрт. Нека би дао Бог да се наше мисли узнесу у небо. Тамо горе је наше место, наше пребивалиште, тамо је наша кућа, наш дом, јер ако би само то била ова земља која је много натопљена људском невином крвљу, онда би сваки људски живот био бедан и јадан. Не би био достојан ни да се помене, а камоли да се живи. Али, како каже Свети апостол Павле, наше је живљење на небу, дакле, ми очекујемо и Господа нашег Исуса Христа…“
Данас су на торжественој литургији служашчи били: протојереји-ставрофори: Слободан Радојчић (архијерејски намесник земунски), Миле Јокић (архијерејски намесник старопазовачки), Драган Гвозденовић (парох бољевачки) и Кристо Алексић (парох новоопазовачки); ђакон батајнички Милорад Бојчић. Исповедник данас је био отац Перица Влајнић
После свете Литургије спасовданском литијом око храма и резањем славских колача, славским тропаром и сусретима у радости и љубави, у порти је завршено спасовданско саборовање. Продужена Литургија настављена је у парохијској сали.
Велелепно пјеније хора Светог краља Стефана Дечанског под диригентским вођством гђе Миле Марковић улепшало је свето сабрање, а студенти Богословског факултета Стефан Недић, Никола Ерцег и Зоран Милинковић су употпунили песме славе и хвале Господу.