Пете недеље Часног поста наша света Црква молитвено се сећа преподобне Марије Египћанке. Њеним споменом, пред крај нашег успињања ка Васкрсу, Црква нас охрабрује и њеним примером сведочи да је промена на боље могућа свакоме. Наиме, ова светитељка први део свог живота провела је као блудница, да би једном приликом боравећи у Јерусалиму, на освештаним местима којима је Христос ходио, схватила колико је промашен њен живот. После те спознаје одлази у пустињу где се бори са својим страстима које су јој онемогућавале да води складан живот у заједници са Госпдом. Њен пример покајања нуди нам се као светли, подстицајни пример. Како нам сведочи писац њеног житија, свети Софроније Јерусалимски, она почиње и завршава свој подвиг причешћена светим Даровима.

Јеванђелске приче потпомажу нам и руководе нас на овом путу на коме се боримо са својом завишћу и злобом, према речима оца Душана изговореним на прочитано Јеванђеље. Крај и циљ наше борбе, потмогнуте руковдством Духа Светога кога смо задобили на крштењу, јесте Царство Небеско. Оно подразумева савршену љубав, објашњава отац Душан у наставку беседе изговорене у Храму силаска Светог Духа на апостоле током литургијског славља.

Господ нам кроз Јеванђеље наговештава да иде на добровољно страдање (Мк. 10, 33) и позива нас  да кренемо за Њим. Наш пут ка Јерусалиму не захтева одлазак на далеки пут, јер се он одвија  кроз богослужења на која нас Он позива кроз своју свету Цркву.

текст и фотографије захваљујући Борису Секулићу,  вероучитељу