Из понуде Патријаршијског управног одбора Српске Православне Цркве препоручујемо Водич – Манастири Српске Православне Цркве на српском, руском, енглеском и француском језику
(у припреми су издња на грчком, немачком, шпанском, италијанском и македонском језику).

Предговор Патријарха српског г. Иринеја

Поводом обележавања 1.700 година Миланског едикта и 900 година од рођења Светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање), Богу хвала, ево по први пут се у издању Српске Православне Цркве објављује књига Манастири Српске Православне Цркве – Водич. Монаштво и манастири су нешто без којих се Црква не може ни замислити. Када древни црквени писци кажу Црква, под тим појмом подразумевају свештенство (клир), монаштво и верни народ Божји.

Монаштво је старо колико и Црква, али његов организовани начин постојања и живота може се пратити тек од времена слободе хришћанства у Римском царству почетком IV века са првим утемељивачима општежића (киновија) и отшелништва (идиоритмија): Преподобни Пахомије Велики (+346), Преподобни Антоније Велики (+357), Свети Василије Велики (+379) и многи други.

Са примањем хришћанства, мисијом Светих Кирила и Методија и њихових ученика коначно у другој половини IX века, код Срба се зачело и монаштво. Особито су, на српске земље, били јаки утицаји оближње Свете Горе, али исто тако и Синајских манастира, као и манастира Свете земље где су Срби одлазили на поклоњење. Монаси су нам донели хришћанску веру у њеном изворном исповедању; они су нам почев од Светог Саве Српског (+1236) организовали и уредили националну самосталну (аутокефалну) Цркву (1219).

Створена је јака духовна подлога и припрема управо оснивањем манастира као што су Студеница (око 1186), Свети Никола у Топлици, Света Богородица у Топлици, Ђурђеви Ступови, Хиландар на Светој Гори, потом Жича, Милешева, Пећ, Сопоћани, Грачаница, Дечани и многи други.

Манастири су седишта епископа, школе где се стицала писменост, преписивале књиге, осликавале иконе, израђивале црквене сасуди, стицала лекарска знања из здравствене културе. Ми мало знамо о краљевским или царским дворовима, али зато имамо манастире као вечне задужбине у којима се и данас „поје Литурђија овог света као и онога“.

Једном речју, наша целокупна прошлост у смислу науке, писмености, културе, државности, не би се могла замислити без монаштва и манастира, не само у средњем веку, већ и у доба туркократије и ослободилачких ратова у XIX и XX веку.

Зато је појава ове књиге у овом времену, нама веома важан духовни подсетник, и опомена истовремено – да будемо и останемо оно што смо били, народ Божији привржен Светим Његовим угодницима и Светитељима из рода нашега, који су нам оставили манастире као задужбине, за душу намењене. Један народ је хришћанско-православни у оној мери колико има оних који су спремни да оставе све и пођу за Господом Христом. Тако је монаштво у сваком времену и сваком хришћанском народу (Руси, Бугари, Грци, Срби, Румуни…) било и остало најбољи духовни показатељ и барометар који најтачније сведочи о степену христијанизације тог народа и његове привржености Богу.

Надамо се и Богу се молимо да ће тако бити и у будућности. На то нас подстиче и племенито охрабрује и ова књига која је пред нашим читаоцима.

С благословом,

Патријарх српски г. Иринеј

Водич – Манастири Српске Православне Цркве, стр. 456, цена: 1.080,00 динара – рабат до 30% зависно од количине. За поруџбине и ближе информације можете позвати на 011/3025-102; тел./факс 011/3025-152; 064/800-1828; 064/800-1819, e-mail:  spcekonomsko@yahoo.com

извор сајт СПЦ