UA-93122834-1

Семинар за вероучитеље у Новој Пазови

Семинар за вероучитеље Старопазовачког, Земунског и Пећиначког намесништва одржан у цркви Свете Петке  Новој Пазови

У организацији Архијерејског намесништва старопазовачког и Катихетског одбора Епархије сремске, са благословом Епископа сремског Господина Василија после вечерњег богослужења, у црквеној сали цркве Свете Петке у новој Пазови одржан је у уторак, 12. јануара 2021. године, семинар за вероучитеље намесништава: Старопазовачког, Земунског и Пећиначког.

Речи добродошлице упутио је Архијерејски намесник старопазовачки, протојереј Зоран Јовић, а уводну реч дао је протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, координатор Веронауке Епархије сремске.

Да вероучитељи буду достојни звања и да својим животом и личношћу буду и пример и узор у школи и средини у којој живе и раде и да негују добре односе са свима, да не дозволе да на њихов рад и понашање буде примедби, казивао је отац Сандо.

Вредан сваке пажње, овај семинар за вероучитеље пред сам почетак другог полугођа школске 2020/2021. године, је подстрек за наставак војевања на Њиви Господњој упркос свим тешкоћама и искушењима која су све нас сналазиле током протекле године.

Вероучитељи не посустају у јеванђељској мисији да деци приближе Бога!

Осведочили смо се и на овом семинару на којем су презвитер Никола Ерцег, вероучитељ у ОШ „Вук Караџић“ у Сурчину; Стефан Гавровски, вероучитељ у ОШ „Прота Симеон Араницки“ у Старој Пазови и проф. енглеског језика из Лознице, гђа Сања Симић де Граф, надахнуто, одговорно, професионално казивали о верској настави, њеним вредностима и предностима у односу на сваки други школски предмет, али и о слабостима које се у самом ходу могу превазићи.

Протођакон Радомир Ракић је младим вероучитељима и свештенству пренео своја искуства али и размишљања о веронауци, указујући на неопходност максималне ангажованости свакога на пољу просвете, веронауке, Цркве, јер времена за изговоре немамо – семе Јеванђелске речи које сејемо пустиће корен и донеће род.

Архијерејски намесник старопазовачки, отац Зоран Јовић био је изузетан домаћин указујући пажњу и бригу за сваког учесника и госта, на можемо рећи и прекопотребном семинару и прекопотребном окупљању и сусрету, размени искуства и знања и утврђивању будуће заједничке сарадње и веће ангажованости на пољу Веронауке.

Са овог семинара за вероучитеље пренећемо сажето најважније делове врсних предавача.

Верска настава у служби Цркве

„Човек је један део живота ђак, али је вечити војник. Да би ходио путем истине и живота војник претходно као ђак мора да има чврсте темеље.  Верска настава је један од предуслова добрих војника који ходе путем Истине и Живота“, презвитер Никола Ерцег

Од свега што треба напоменути једно је сигурно а то је да смо у служби Богу васкрсломе, ученицима као субјекту наставе, колегама и свима онима који потребују Реч и Милост онога који је ради нас распет, васкрсао и победио смрт даровавши нам живот вечни. Свакако када говоримо о самом појму Верске наставе и учитељствовању морамо имати у виду да велики образовни систем какав је наш данас са својим да кажемо предностима, приликама и манама мора имати интезитет проблема, врлина али и недостатака које можемо само решавати у договору, разговору и компромису. Нема човека, нема детета који неће евалуирати вредност рада катихете на овај или онај њему својствен начин.

Тежиште Верске наставе је на првом месту на вероучитељима који ће својим трудом, својим радом, својим динамизмом, својом вољом, својом упорношћу, својим самоваспитањем, својим односом на првом месту чак према Цркви, према школским институцијама у којима чинимо и радимо на добро градити себе и саму Верску наставу.

Духовно образовање чува трајне вредности и једини је гарант опстанка и развоја друштва. Верска настава има припремни карактер за децу која ће своје знање и своје обликовање  и сазревање наставити у породици и на свим местима где се сабирају ради богослужења. 

Црква као школа вечног живота

Час Верске наставе иконизује богослужење,

Стефан Гавровскивероучитељ

Циљ катихизације је уцрковљење и увођење у заједничарење на Литургији. Света Евхаристија је печат катихизације. Осим тога, Света Евхаристија је обнова крштења. Стога свако поучавање у вери, као свој циљ треба да има примање Светих Дарова, Тела и Крви Христове. С тим у вези, природно је да се катихизација везује за Цркву.

Самим тим, Верску наставу треба изводити и у храму, али и упућивати ученике да самостално одлазе на богослужења. Неопходно је уприличити ученицима час у храму, како би се деца упознала са богослужбеним простором, иконама, свештеним радњама. Храм треба да буде место сусрета са Истином и простор познања те Истине. Задатак катихете је управо да то и омогући. Ученицима треба наглашавати да се у цркви открива вечност. Да бисмо ученике приволели за Цркву, неопходно је да и сами будемо црквени. Од нас вероучитеља очекује се да личним примером сведочимо Реч Божју коју у учионици проповедамо. Неопходно је да увек будемо свесни одговорноси, али и узвишености нашег позива.

Достојанство катихете је нешто што увек требамо наглашавати. Сам апостол Павле говори о различитим службама, а међу њима свакако о светој, богоугодној, часној и одговорној служби поучавања. Задужени смо за више стотина малих дечјих душа и дужни смо да у њихова срца непрестано уливамо веру у Бога и љубав према Цркви. Све службе своју пуноту откривају у Светој Литургији, стога је потребно да вероучитељи буду укључени у литургијски живот Цркве.

 Час Верске наставе иконизује богослужење. Учионица у којој се час реализује представља храм, ученици Верске наставе чине заједницу верних, катедра са које предајемо јесте Света трпеза, а вероучитељ је салитург, односно саслужитељ. И као што свештенослужитељ управља кормилом мале црквене заједнице, поучава их о вери и води ка тихом пристаништу – спасењу, тако и вероучитељ треба мудро да користи време проведено са децом како би им упутио поуку о духовном узрастању…

Циљ Верске наставе није само успешност наставе саме по себи, на чему тако супериорно претендују сви могући просветарски системи са својим евалуацијама и модификацијама, планом и програмом, већ по одговореном сусрету ученика и Бога до чијег сусрета је сам катихета омогућио продор. Чувени Душко Радовић подсећа нас да људи у животу чекају разне ствари, а увек су нам и сигурно долазиле само нове године, тако и ми вероучитељи жељно очекујемо да наши ученици стасају у добре и честите људе. Лепота нашег вероучитељског позива је у неизвесности и ишчекивању. Пред нама се налазе деца која ће једног даца постати ревносни свештенослужитељи, лекари, војници, архитекте,  професори. И ако нема резултата у одређено време, ко гарантује да семе Јеванђелске речи које сејемо неће пустити корен и донети род у време када нико не очекује?

 „Методичке могућности као допринос у извођењу квалитетније Верске наставе“

Верска настава као пример добре наставне праксе

Проф. Сања Симић де Граф, Лозница

О начинима унапређења Верске наставе у школи и промовисању овог изузетно важног предмета, како у школи, тако и уопштено у друштву, свуда и на сваком месту, говорила је професор енглеског језика Симић де Граф која је кандидат за педагошког саветника, у Министарству просвете, финалиста за најбољег едукатора Србије у организацији удружења „Живојин Мишић“, под покровитељством Министарства. Ангажована је за стручни преводилачки рад у Информативној служби Српске Православне Цркве. Сања Симић де Граф  се бави Методиком верске наставе.

Учесницима семинара предочени су изазови са којима се сусреће Верска настава у просветном систему као и могућа решења. Констатовано је да се све више родитеља буни против било ког изборног предмета сматрајући да су ти предмети само додатно оптерећење деци, а унутар просветног система чести су приговори на рачун изборних предмета због уклапања распореда часова.

Пошло се управо од тога како осмислити час тако да дете не схвати овај предмет као једну додатну школску обавезу већ сасвим супротно од тога, као растерећење од школских обавеза, као час ком ће се радовати после свих других часова. Дат је предлог да се акценат стави на активно учење и то искључиво на учење на часу и то што чешћом сменом активности које укључују што мање предавања, а што више учења кроз игровне активности, енигматику, тестове и квизове где ће ученици кроз једну здраву компетитивну атмосферу доћи до трајних знања а при том ће осетити задовољство у учењу и заволети овај предмет.

Како осмислити занимљив час?

Потребно је свести предавање на пет до десет минута и то више да то буде увод у рад. Ученици треба да буду сарадници у настави, треба да активно учествују. Код осмишљавања часа, пожељно је прибећи програмираној настави и то тако што се наставна јединица раздели на мање целине. Најпре се једна целина, у трајању од пар минута, испредаје ученицима, уз обавезан увод да након тога следи асоцијација, осмосмерка, укрштеница или мини квиз јер ће ученици тако бити мотивисани да вас пажљиво слушају,

Компликовану терминологију најбоље је памтити тако што ћемо осмислити ребус уколико се ради о једној речи или уколико се ради о више кључних речи најбоље је осмислити укрштеницу тако што бити дати описи тих термина а ученици убацују те термине у укрштеницу. Веб-алати за израду укрштеница су одлично наставно срество јер вероучитељ задаје елементе укрштенице, а сам програм генерише укрштеницу. Предности су оггромне. Укрштеница се прави за један минута, затим програм генерише укрштеницу, и наша укрштеница се налази на одређеном линку. Ово је погодно како у редовној настави тако и у насртави на даљину-уносећи тачан одговор у поља она позелене, а нетачна поцрвене-што је јако битно-ученик добија моменталну повратну информацију и могућност да се исправи. Та укрштеница се може и преузети у пдф формату ,а то се може и искористити у школи тако што ће деца имати пред собом одштампане укрштенице а веручитељ ће преко пројектора имати онлајн укрштеницу где ученици заједно учествују у одговорима и убацују тачна решења у свој штампан материјал и у онлајн верзију. Један пример такве укрштенице је ClassTools Crossword Generator: „PRESVETA BOGORODICA by Sanja Simic de Graf“

Провера постигнућа ученика може се успешно извршити и вишеструким избором, такође употребом веб-алата који вам штеди време јер ће ученици добити одмах повратан одговор о постигнућу након урађеног теста и вероучитељ ће имати статистику постигнућа ученика која ће му послужити као евалуација и самоевалуација. Један од примера је следећи https://testmoz.com/q/5390968 Осмосмерке и асоцијације су такође одличан начин провере постигнућа ученика у којима деца врло радо учествују.

Деца воле амбијеталну наставу

Деца воле амбијенталн у наставу, воле час у природи и воле час негде изван учионице. Повремено је пожељно изаћи им у сусрет тако што би вероучитељ осмислио активности и то у сарадњи са децом да се такав час одржи у природи у виду кратког предавања или очигледне наставе (одлазак у цркву), или драматизације градива (на пример озети неку јеванђељску причу па поделити улоге деци или осмислити мини драмски текст везан за градиво а додатно се могу укључити и наставници ликовног или учитељи у изради костимографије).

Интегративна настава

Интегративна настава је савршен облик наставе, а право је умеће извршити интеграцију различитих наставних предмета кроз једну заједничку целину. У колективу увек има колега спремних на сарадњу, зато је пожељно поразговарати са колегама и извршити такву интеграцију. То је изузетно занимљива настава, захтева и већи степен ангажовања наставника али ученици активно учествују у настави, једна тема се обрађује са више различитих аспеката а знања су трајна. Дат је пример Молитве Господње који интегрише скоро све предмете. На почетку је дата табела са словима и питања из опште културе-на пример –прецртати слово којим почиње највећа притока Саве, слово којим почиње резултат дељења, слово којим почиње празник 6.мај, предзадње слово азбуке и сличнои кад ученици прецртају сва слова остане Оче наш и онда крећемо се презентацијом молитве Господње. Затим следи осмосмерка питалица где је ученицима изостављена одређена реч изМолитве а ученици је траже у осмосмерци.После тоге следи мини квиз у виду питања вишеструког избора колико смо заиста разумели Молитву. Затим вршимо интеграцију са српским језиком тако што граматички анализирамо Молитву-на пример у ком је падежу реч Оче, у ком је времену Ми опраштамо,коју службу у реченици има реч данас и слично. Инетграцију са математиком смо извршили тако што је Молитва прекривена бројевима и ученици одговарајући наматематичка питања, на пример Збир унутрашњих углова троугла је отварају поља иза којих се крије Молитва. Енглески језик увели смо повезивањем термина на српском и енглеском, а на крају смо урадили евалуацију кроз асоцијацију.

Пројектна настава

Пројектна настава се може јако успешно применити као вид Верске наставе. Препоручује се да славе, обичаји, Господњи и Богородичини празници обавезно буду планирани као пројектна настава и то кроз радионице укључујући и спољашње окружење, родитеље, баке и све оне људе који би желели да дају свој допринос. Потребно је саслушати дечје предлоге, каоипредлоге свих потенцијалних актера пројектне наставе, и дати своје предлоге па извршити проценушта може од тога да се реализује. Пројектну наставу можете осмислитии тако да она буде амбијентална или хибридна (комбинација редовне и онлајн наставе), а можете све то извести као интегративну наставу, договарајући се са колегама који желе да учествују.

На семинару је презентовано још доста примера добра праксе од којих би учитељи могли да крену. На крају им је дат предлог да промовишу своје добре примере наставне праксе шаљући своје радове у медије, учествујући у конкурсима самостално или кроз интегративну наставу, иницирајући формирање једне заједничке базе наставничких радова на неком сајту, блогу или слично где би могли да размењују материјале који ће им послужити као одличан извор знања у недостатку уџбеника.

Промовисање верске наставе

Што се тиче начина промовисања Верске наставе, истакнуто је да се овај предмет не промовише само у школи него свугде и у свакој прилици и личним примером. Предложено је да интензивира сарадња са парохијским храмовима, где би повремено било организовано дружење парохијана после Литургије а где би учитељи осмислили неки краћи квиз или верску Слагалицу која би трајала 20-30 минута а где би парохијани учествовали у том квизу. На тај начин парохијани се међусобно зблиажвају, стичу знања која им помажу да осете пуноћу црквеног живота, а њихово задовољство ће бити препорука за избор Верске наставе своје деце, унука, браће и сестара…

Такође је дата идеја где је то могуће реализовати у већим местима за оснивање Хрићанског културног центра где би волонтерски радили сви они парохијани који својим знањем могу да помогну целокпној парохији. Има толико професора, доктора, мајстора који су људи Цркве и наша вера треба да се покаже и на делу, у помоћи браћи и сестрама, тако да, рецимо, професор енглеског језика може седмично одржати парохијској деци један или два часа, доктор може издвојити сат времена седмично или једном у две седмице за саветодавно предавање или одговарање на питања, такође занатлије, посластичари, домаћице јер се по томе види колико смо хришћани, а овим бисмо умножили Богом нам дат таланат колико год таланата да нам је Господ дао, свако има бар један.

Предложено је да вероучитељи буду иницијатори и организатори хуманитарних акција кад год је то могуће, бар да мотивишу децу да недеља је свети дан кад треба да се сете да обиђу бар своје старије, баке и деке, да се сете свих оних којима бар речју могу да помогну и где год је могуће организовати неку хуманитарну акцију јер је наше мало некима све.

Вероучитељима је на крају скренута пажња на њиховој одговорности и да од њих зависи да ли ће деца бирати овај предмет и да ће се њихов статус побољшати првенствено уколико залагање буде веће. Такође је вероучитељима, ово се не односи на вероучитељице, указано на то да не треба њихова настава да трпи и да деца буду ускраћена за знање због тога што они доживљавају школу као ,,пролазну станицу“ чекајући парохију. Наравно, да нема ништа лоше у томе, али се треба усредсредити на наставу и имати у виду да је добар вероучитељ препорука за будућег доброг свештеника. Вероучитељи својим радом и трудом утичу и на величину парохије и својим поступцима могу учинити много на увећање исте, а што је најбитније могу у детету развити све оно најплеменитије у њима. Господ је бацио семе, ми не знамо где ће се примити-али смо у обавези да се трудимо, да га негујемо!

И на самом крају, гђа Сања Симић де Граф, поставља питања за вероучитеље!

Питања за вероучитеље

  1. Зашто деца иду на веронауку а нема их у храмовима?
  2. Да ли је учињено све на часовима Веронауке да деца заволе овај предмет?
  3. Да ли сам се неким поступком хотимичним или нехотимичним, довео до тога да деца или родитељи одустају, сетите се речи Господњих А који саблазни једнога од ових малих који верују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску. (Мт. 18, 6)
  4. Пре него што се жалите на свој статус «Ми смо ничији» запитајте се да ли ви сами својим поступком не одајете такав утисак. Да ли доживљавате школу као прелазну станицу док вам је у глави парохија? Шта сте ви урадили да промените свој статус?
  5. Обратите пажњу на друштвене мреже и добро измерите шта постављате.
  6. Имајте на уму да сте БЛАГОСЛОВЕНИ ОВИМ ПОЗИВОМ и не заборавите да нас има »уморних и натоварених», можда је данас детету, колеги потребна ваша духовна помоћ а ви уместо у ђаконској одежди у опреми за теретану
  7. СВИ ВЕРУЈУЋИ, чак и велики број неверујућих, ЖЕЛИ ДА ВИДИ У ВАМА ХРИСТА, ЗАТО ВАС МОЛИМО ДА НЕ ДОЗВОЛИТЕ ДА НЕШТО ЗАСЕНИ ТАЈ ХРИСТОВ ЛИК КОЈИ НОСИТЕ СВОЈИМ РАДОМ И ТРУДОМ ВИ МОЖЕТЕ УТИЦАТИ НА ВЕЛИЧИНУ ПАРОХИЈЕ.

НЕ ЗАБОРАВИТЕ ОДГОВОРНОСТ КОЈУ СНОСИТЕ ЈЕР РАДИТЕ СА ДЕЦОМ. СВИ МИ СНОСИМО ОДГОВОРНОСТ, АЛИ ВИ МИСЛИТЕ САМО О СВОЈОЈ, ОДАТЛЕ КРЕЋЕМО. КАД ИСКРЕНО ОДГОВОРИТЕ НА ОВА ПИТАЊА И УЗ МАЛО ТРУДА УКЛОНИТЕ ПРЕПРЕКЕ, ОНДА ЋЕ И БОГ БЛАГОСЛОВИТИ ДА СЕ РЕШИ ВАШ СТАТУС ЈЕР ВИ БОЉЕ ЗАСЛУЖУЈЕТЕ.

Извор: Епархија сремска

 Аудио запис са Семинара за вероучитеље у Новој Пазови, забележила Зорица Зец:

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *