Србско православно училиште у Сремским Карловцима, у народу познатије као Карловачка богословија Свети Арсеније Сремац, постоји преко 230 година. За то време из ове најстарије духовне институције на овим просторима Европе, изашли су многи, вероучитељи, монаси, игумани, свештеници, владике, професори, ректори. У овој образовној установи интернатског карактера владају строга правила, а деца од 14-15 година излазе из ње након пет година школовања као зрели људи са богатим знањем и животним искуством у одрастању. Уз велику пажњу професора и васпитача долазе до нових сазнања о нашој светој православној вери, а свакодневна богослужења и занимања практично их усавршавају као људе и сутра свештенослужитеље.
О чувеној Карловачкој богословији су написане многе књиге и снимљени многи видео записи али овај догађај увек изазива посебну пажњу. Излазак сваке генерације је свечани чин у којем осим слављеника – матураната учествују њихови професори, васпитачи, родитељи, рођаци, пријатељи и велики број Карловчана којима је овај датум уписан “црвеним словом” јер се тад на Тргу Бранка Радичевића одиграва спектакуларни догађај. Наравно, ту се нађу и туристи који стално посећују Сремске Карловце, као и неизбежни трубачи. А како то изгледа за оне који никада томе нису присуствовали, писац ових редова ће покушати описати. Од самих јутарњих часова ситуација је “ванредна”, сви су задужени, од првака до петака, да се овај јединствени догађај одржи у најбољој атмосфери. Наравно, све обавезе у храмовима се обаве и настаје свечарска атмосфера. Матуранти облаче нова одела и у холу испред свечане сале се певају одређене црквене песме пред иконом Господа нашег Исуса Христа, а затим се јавља официјелни “спикер” и кратко говори окупљеним гостима о историјату училишта и почиње прозивка по редоследу из дневника. Сваки појединачни излазак матураната је пропраћен аплаузом и овацијама. После целивања иконе они заузимају своје место. На крају излази разредни старешина, а ове године је то био професор др Бојан Грујичић, који је први пут извео ову 59. генерацију богослова. После отпеване химне Боже правде и тропара Светом Арсенију уследила је предаја заставе цензору из четвртог разреда који има обавезу да је чува са својим друговима до следећег испраћаја матураната.
Део свечаности који изазива сузе многих је излазак на трг уз речи песме “Отвори се гвоздена капијо, да изађе ко је завршио”, а онда дирљива узајамна натпевавања. С десне стране Трга Бранка Радичевића загрљени стоје у реду матуранти, а с леве стране сви остали ђаци Богословије. “Ветар дува, Дунав се таласа, завршила Бојанова класа. Еј прваци немојте се крити и ви ћете матуранти бити” – а онда одговара друга страна: “Четвртаци темељи се тресу, четвртаци матуранти јесу”. Најемотивнији део овог натпевавања долази кад једни другима потрче у загрљај и онда настаје опште весеље, трубачи наступају, млађе генерације носе на раменима матуранте до чесме Четири лава, и ту уз песму завршава једна животна прича одрастања младих богослова.
Тако је то годинама било тако ће то и у наредним годинама бити. Као дугогодишњи пратилац дешавања у Епархији сремској, а самим тим и у Карловачкој богословији, овај дан за мене има посебан печат, јер је и моја породица дала једног Карловачког богослова. Свима њима свако добро од Господа у даљем школовању и служењу нашем напаћеном православном србском роду.
Текст и светлопис: Крсто Калинић
Извор: Радио Српски Сион
