Пут светлости

У Недељу православља, 1. марта 2026. године, после свете Литургије у Саборни храму Светог Димитрија у Сремској Митровици протонамесник Радослав Радовановић  у просторијама Српског парохијског дома одржао је предавање са темом „Пут светлости”. У данима Часног поста на путу унутрашњег преиспитивања и духовног уздизања православних верника природно је да се запитамо: како се у нашем времену живи вера? Како човек данас, окружен буком света, може пронаћи пут који води ка Божијем Царству?

 – Одговор нам Црква даје не само кроз књиге и проповеди, већ пре свега кроз људе, кроз свете и праведне који су живели међу нама или у нашем времену. Они су као светионици на обали бурног мора. Њихов живот није био без искушења, али је био испуњен светлошћу која показује пут.

Недеља православља нас подсећа да истина вере није само у речима, већ у животу. Икона није само слика — она је сведочанство да се Божија благодат може пројавити у човеку. А најлепше иконе Христове у сваком времену јесу свети људи.

Када помислимо на наше савременике који су живели јеванђелски, многи се сећају смирености и простоте Патријарха Павла. Његов живот није био испуњен величином овога света, већ тихом верношћу Богу. Ходао је пешке, живео скромно и увек подсећао да човек може бити велики само ако је испуњен љубављу и смирењем.

Слично сведочанство дају и велики духовници нашег времена, као што су Старац Пајсије Светогорац и Свети Порфирије Кавсокаливит. Они нису освајали свет силом, већ молитвом, љубављу и стрпљењем. Код њих су долазили људи из свих крајева, тражећи реч утехе, савет или само поглед који доноси мир. И многи су сведочили да су у њиховој близини осећали присуство Божије.

Шта нас уче такви људи?

Пре свега, да светост није нешто недостижно и далеко. Светост није резервисана само за давна времена. Она је могућа и данас, у нашим породицама, на нашим улицама, у нашим храмовима. Светитељи нису били људи без слабости, већ људи који су своје срце стално окретали Богу.

Друго, уче нас да пут светлости почиње малим корацима: молитвом, праштањем, стрпљењем и добротом. Често мислимо да су велика дела потребна да бисмо угодили Богу. Али свети оци нас уче да је највеће дело — чисто срце.

И на крају, они нас подсећају да човек никада није сам на свом путу. Црква је заједница светлости: заједница светих, живих и упокојених, који се моле једни за друге. Када се угледамо на њих, ми заправо идемо за Христом, јер су они свој живот учинили живом иконом Његове љубави. Зато је Недеља православља празник победе не само истине вере, већ и светлости која се пројављује у људском животу. Ако желимо да пронађемо пут ка Божијем Царству, погледајмо оне који су тим путем већ ходили. Њихов живот нам тихо говори: Пут постоји. Светлост постоји. И свако од нас може кренути њиме, уверен је прота Радослав Радовановић

Текст и фотографије: Дејан Мостарлић

Извор: Радио Српски Сион