У прву недељу Часног и Великог поста, наша Света Црква прославља Недељу Православља. Свету Литургију у храму преноса моштију светог оца Николаја служио је високопречасни протојереј Милан Пршић, уз молитвено присуство свештенства храма, вероучитеља, мноштва деце и народа Божијег, окупљеног око часног Тела и Крви Господа нашег Исуса Христа. Прва седмица Васкршњег поста свој назив црпи из великих, али и тешких победа, које је наша Света Саборна и Апостолска Црква однела над свим противним и безбожним учењима, која кваре Истину, ону Истину коју је Христос једном за свагда својим постојањем на земљи утемељио кроз свете апостоле и учитеље Цркве, предајући је свом верном стаду-народу Божјем.

У првим вековима Хришћанске вере, њена Истина чувана је беспрекорно, из разлога што је Црква у почетку била окупљена око малог броја Хришћана, који су добровољно приступали Хришћанству, као јединој живоносној и спасоносној вери. Први Хришћани, иако живећи у Истини која није нарушена кривим и погрешним веровањима, у првим вековима сусретали су се са гоњењима и забранама да своју веру спроводе на делу-да се окупљају као народ Божји у Светој Литургији. Велики римски императори забрањивали су нашу веру, проглашавајући је опасном по Римску империју и самог цара. Након тих тешких и безбожних времена, у којима су Хришћани своју веру исповедали својом крвљу и животом, наступила су мирнија времена, која је омогућио свети цар Константин, доносећи закон којим се Хришћанство проглашава за равноправну религију Римске империје. Потом је цар Теодосије 380. године Хришћанство прогласио за званичну религију Римског царства, те су у Свету Цркву многи људи улазили из не тако побожних мотива. Напротив, мотиви су врло често били користољубиве природе, желећи да се стекну важне државне и политичке функције. На тај начин, постепено је долазило до опадања квалитета саме вере, где су многи придошли Хришћани, своју нову веру кварили ранијим уверењима, док су неки Божанске и Свете Истине наше вере покушавали да разумеју и објасне само и искључиво својим разумом. На тај начин упадали су у заблуде из којих су настала лажна и погрешна учења која се називају јересима. Јереси су се најчешће односиле на погрешно схватање природе Сина Божијег, Господа и Спаса нашег Исуса Христа, али и природе Светога Духа, као и односа унутар Божанске природе Свете Тројице.

Једна од најотровнијих јереси била је јерес иконоборства, која је поштовање светих икона прогласила за безбожно дело идолопоклонства. Борба против ове јереси трајала је око два века, из разлога што су њену заблуду исповедали људи на значајним државним и црквеним позицијама, цареви, патријарси, генерали и свештеници… Они су наредили да се из храмова избаце све иконе, врло често их и скрнавећи, бацањем у море или спаљивањем. Зидове храмова на којима су биле фреске и мотиви из Хришћанске историје, сада су красили голи и бели зидови, ускраћујући интимни доживљај топлине наше вере и присуства Господњег у Његовим светитељима. Ова борба са безбожним иконоборцима трајала је јако дуго, да би коначно била окончана у време светог патријарха Методија Исповедника,  и владавине царице Теодоре, 11. марта 843. године, када је Црква ослобођена кривих и безбожних учења, поново вратила у храмове поштовање светих икона и тако и у пракси потврдила све одлуке претходно одржаног Седмог Васељенског Сабора у Никеји, 787. године. У знак сећања на ову велику победу наше Свете Цркве, али и на све претходне победе које је Црква односила над свим лажним учењима, али и оним страшним вековима гоњења, установљена је Недеља Православља, која у суштини представља недељу победе православне вере над свим непријатељима Христове Свете Истине! Било да је непријатељство долазило кроз мач или кроз реч, Света Истина Христова наставила је да живи под окриљем наше Православне вере, неокаљана и очувана.

Након Свете Литургије традиционално је уприличена Литија кроз град, где је мноштво деце носило свете иконе, на челу са својим свештеницима, а у пратњи вероучитеља и родитеља. Посебну захвалност храм светог оца Николаја дугује СКУД „Свети Сава“, који је и ове године учествовао у Литији, и тако увеличао овај велики празник наше свете Цркве.

Вероучитељ мср Војислав Чавић

Извор: Радио Српски Сион