Поштовани читаоци,
Пред Вама се налази једна мала књижица која ће Вам дочарати живот једног монаха, дугогодишњег чувара фрушкогорског Атоса.
Свој животни век провео је у манастирима 76 година земаљског живота. Имао сам привилегију да са њим живим у манастиру Крушедол око 20 година (1985-2005). Његов животни пут био је веома скроман а тако је живео целог свог живота, на послушањима које му је Црква поверавала. Опслуживао је мање парохије после Другог светског рата у којима је свештенички живот био изузетно тежак. Свештеници нису могли живети у тим парохијама и то је потрајало неколико следећих година. Био је игуман у манастирима где је била потреба, све што му је Црква у то време стављала у обавезу је и извршавао.
Био је то тежак живот после Другог светског рата у нашим манастирима који су били девастирани од 1941. до 1945. године. Све тешкоће он је носио и издржао.
Сећам се једног његовог сусрета са академиком Динко Давидовим, који је написао потресну књигу Огрешења и том приликом га је питао: „Ви сте написали књигу Огрешења, а шта ће Вам на то рећи комунисти?“ Динко Давидов му је одговорио: „Отргну Српске светиње од заборава“.
Манастир Крушедол су посећивали ђаци, верници, ходочасници, високи интелектуалци, људи науке и пера, за све њих је имао реч и био веома интересантан саговорник. Веома учтив са сваким саговорником – од детета до одраслог човека.
Упамтио сам његове узречице које је имао са познаницима и где је говорио: „О Бого моја и кућо моја“. Често је говорио како је тежак живот човеков од колевке па до гроба. Био је веома талентован црквени појац и један од бољих црквених певача. Приликом наших црквених свечаности на нашу молбу и инсистирање отпевао би нам Химну патријарха Јосифа Рајачића.
Химна патријарха
Јосифа Рајачића
Све што српским духом дише,
Српским срцем чуствује,
Српски збори, српски пише,
Српске свеце светкује,
Све што себе српству броји,
Све то данас с нама поји:
Да Бог живи Јосифа!
Да Бог живи Јосифа!
Који полу века служи
Пред олтаром Божијим,
Молитвом се с Богом дружи
Грешне душе мири с њим.
Молитви је небо ближе,
Коју Црква к` небу диже
Да Бог живи Јосифа!
За кога је и код мора
Српска Црква данула
И Банату лепша зора
Будућности сванула,
Сиње море већ се слегло
У жељи се с Вршцем спрегло:
Да Бог живи Јосифа!
За кога је Карловцима
Патријархат синуо
Крушедолским гробовима
Терет одминуо.
Карловци су сви весели,
А Крушедол с њима жели:
Да Бог живи Јосифа!
За кога смо изабрана
Ми војводу видели
На бедеми Србобрана
Српски барјак развили
С барјаком се вију слова,
А са слови жеља ова:
Да Бог живи Јосифа
Који српски народ цели
Благосиља с места свог,
И свако му добро жели,
Да му даде вишњи Бог.
А сав народ одговара,
Све до светог Хиландара
Вјечна памјат Јосифу.
Имао је аверзију према онима који су носили кожне мантиле и кожне торбе, јер га је то подсећало на агенте УДБ-е, говорио је и то гласно: „Ево оних гонитеља цркве и његовог клира“.
Живот оца архимандрита Дамаскина (Петровић) још једном показује да је сваки човек једна непоновљива личност, јер у себи носи оно што је само његово, чиме даје обележје себи и својој околини и свом времену у коме је живео.
Архимандрит Крушедолски Сава Јованчевић
Извор: Радио Српски Сион
