ПАМТИМО! – Радио Српски Сион

“Ако су они могли да истрпе, зар ми не можемо да памтимо, ако су они узидали своја тијела у животе, зар ми то смемо да заборавимо?” – Мира Лолић Мочевић

Говорити у име оних чије је ћутање вечно

Током вишедеценијског изузетно плодоносног новинарског рада и истраживања страдања српског народа у Другом светском рату, гђа Мира Лолић Мочевић је забележила и 95 изјава о страдању српских породица на просторима тзв. “Независне државе Хрватске”, сабрала их у књигу “Памтимо” чији је издавач Фондација Мир Божији.

“Овакве књиге су нам потребне као јунске кише пшеници. Оне нас опомињу, указују, подсјећају… Књига “Памтимо” Мире Лолић Мочевић представља снажно, документовано и вишеслојнo сведочанство о личном и професионалном путу ауторке, којe прераста у шире сведочанство о страдању српског народа током 20. вијека, са посебним нагласком на геноцид у НДХ и културу памћења” – читамо у рецензији Михајла Орловићa.

“Људски и новинарски, мучиле су ме тешке ратне судбине појединаца и породица… Онда је дошао позив да снимим причу о баки Боси Зец, која брине о двоје унучади, сведоцима убиства оца и одвођења мајке и сестре које су убијене у Загребу 1990. Зашто су убијени? Бака Боса је рекла: “јер је мој Михајло био Србин и православац, био је богат и утицајан, сметао им је…” – пише нам Мира Лолић Мочевић у предговору књиге “Памтимо”, чији наслов је и порука и обавеза.

Ово је прича из новијег времена, која потврђује да се нажалост није много променило у односу на бројно страдање Срба у Другом светском рату о којем је ауторка припремила 76 документарних форми о страдањима цивилног српског становништва. Из књиге која броји 260 страна, могли бисмо рећи 260 ђердана, или сваки ред, свака реч, свако слово ђердан још…ђердан сведочанстава… Свако слово ове књиге јесте и свећа воштаница за убијене Србе. Ђердан од мерџана, Светог Владике Николаја Охридског и Жичког…на њега се наслања и ауторка књиге “Памтимо”!

***
“Била сам присутна у Јасеновцу (2016) када је први пут у овом мјесту одржан Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве. Том приликом је блаженопочивши Патријарх Иринеј рекао: “Да изујемо обућу своју и да не газимо по крви наших страдалника, наших Светих мученика, овде на највећем гробљу не само нашег народа, него гробљу Европе, где је пострадало невино хиљаде и хиљаде, и стотине хиљада невиног народа. А колики је број тај био? Само Бог зна колико је овде завршило своје животе, само зато што су били Срби и православци, другог разлога није било. Осим тога, верујемо да је ово највећи број Светих у историји, које је Господ прославио у Царству Своме, јер су већина њих невино пострадали, готово сви, и и та крв је невина крв коју Господ цени, за коју се ми Богу молимо, али се молимо и њима Светим мученицима, да се моле за нас, да остатак остане да живи на просторима, на огњиштима на којима њихови преци стотинама година живе, пред својим црквама и храмовима, и на местима стратишта, да се за њих молимо, да се њима молимо.
Нек Господ благослови све ове који су овде остали, да имају снаге да подносе невоље које су данас присутне.

Надамо се да ће једног дана многи видети да пут којим иду, да то није Христов пут, ни пут јеванђељски, него пут онога који мрзи човека од искона, те да ће променити свој народ, свој карактер и своје мишљење о нашем народу.”

***

Појци Спомен Храма Светог Саве молитвено су започели вече у среду 19. новембра 2025. тропаром јасеновачким мученицима. Присутнима се по благослову Патријарха српског Господина Порфирија, обратио ђакон Будимир Кокотовић. О књизи су говорили проф. Дијана Марковић, преживели логораш Милинко Чекић, академик Светислав Божић, историчар Бојан Арбутина и ауторка.

Представљању књиге у којој су изнета страдања Срба су присуствовали високопреподобни архимандрити игуман манастира Карно Лука и игуман Стефан великореметски, као и свештенство Спомен храма Светог Саве са верним народом.