Након Свете литургије парастосом на митровачком Спомен гробљу обележено сећање на жртве усташког терора у Срему

На празник Сабора светитеља српских Светом литургијом у капели Преподобне мати Параскеве на старом Православном гробљу у Сремској Митровици и парастосом поред хумки невиних жртава, у недељу 7. септембра 2025. године, обележене су 83 године од злочиначке акције Виктора Томића у Другом светском рату у којој су усташке формације Независне Државе Хрватске 1942. године убиле више хиљада становника Срема, претежно православаца и припадника српског народа.

Светом литургијом началствовао је Високопреподобни архимандрит др Клеопа (Стефановић), игуман манастира Ваведења у Сремским Карловцима и професор Карловачкe богословијe уз саслужење митровачког свештенства. После литургије је одслужен парастос а жито и хумке сремских новомученика преливене су црвеним вином које симболизује невино проливену крв Господа Исуса Христа. Високопреподобни архимандрит Клеопа обратио се сабраном верном народу, гостима и потомцима најсвирепије уморених жртава:

“Тихо тече река Сава. Мирна ли је и тиха ова земља славнога Сирмијума. Али ово место је посебно зато што je ово место обучено у црвену порфиру крви мученика који су их осветили својом невином мученичком крвљу. Речено је у Старом завету пророку – изуј своју обућу, јер место на коме стојиш је свето. Ово је место мира, ово је место где не плачемо, али ово је место из кога је изникао сјајни крст васкрсења, јер из крви мученика, драга браћо и сестре се вазноси крст васкрсења, крст радости и крст праштања. Ми смо се данас овде окупили да се молитвом и свећом воштаницом  сетимо свих овде невино пострадалих. Нисмо се састали овде нити кога да осудимо, нити кога да мрзимо, него смо се састали да се молимо драгоме Богу да опрости онима који су такав злочин учинили и да се више никада такав злочин на овој планети Земљи не понови. Црни облаци су кроз векове надвијали овај Сирмијум. Крв мученика је текла у рекама, али драга браћо и сестре – та крв освећује, та крв је она која нас помаже и која нас подиже, та крв је она која нас оплемењује и која нам даје снагу за даљи живот. То је крв која нас моли да увек будемо ти који ћемо праштати, али никада заборављати, као што каже наш свети патријарх Павле – можемо опростити и праштаћемо, али заборавити не можемо, да се што и горе не догоди. Колико је богат наш народ, колико је благословен наш народ, да буде народ мученика од Косовског боја, па до данашњих дана, а ми данас овде окупљени у Сремској Митровици можемо рећи – од првих векова хришћанства до данашњих дана где се пролива крв невиних мученика. Али крв мученика – као што каже Тертулијан, је и семе за нове хришћане. Данас ово место јесте место молитве, место молитвених уздаха и парастоса, али ово место драга браћо и сестре, је велика школа под небом, где се учимо како волети Бога, како носити крст часно и поштено, како се сараспети са својим Господом, али у исто време, како бити с њим у дан Васкрсења, у дан када Господ буде дошао да суди живима и мртвима. Ми, православни хришћани, ми смо ти који исповедамо наше мученике и који се молимо нашим мученицима. И зато, ево данас, са овога светога места поручујемо читавому свету – доста је крви, доста је мржње, доста је братоубиства. Нека на овој земљи завлада мир, нека завлада љубав Христова, нека више не устаје брат на брата, отац на сина, комшија на комшију, него да завлада мир у овој земљи. Јер доста се крв проливала, нека сада засија сунце правде, он који је Христос, истина и Бог наш. Драга браћо и сестре, да ли смо ми свесни овога места? Да ли смо ми свесни ове земље којом корачамо? Да ли смо ми достојни да данас стојимо на овоме месту? Зато – нека нам ово место данас буде учитељ, буде опомена. Нека нам ово место буде руководитељ, како не треба радити, али како за Господа свога треба страдати. Часно и поштено. Не потклањати главу, не издавати ни ближњега, ни Бога свога, него увек бити веран, веран све до смрти. Свети мученици наши, који сте крв своју пролили за нас, децу 21. века, научите и нас да волимо ову земљу, да волимо све оно што је наше и да је никоме не дамо. Свети мученици и ви са неба посматрате како се делимо, како се бијемо, како устаје народ на народ, како се православни свађају и ратују. Свети мученици – ви који сте близу Господа, Свети Саво који сузе рониш због наших поступака и наших недела, молимо ти се – донеси мир земљи нашој Србији, донеси мир целоме свету. Обриши своје сузе свети оче Саво и клекни пред престо Свевишњега, да Србин не устаје на Србина и да се не радују непријатељи наши, они који су око нас, како се свађамо, бијемо, псујемо, прогонимо. Доста је више било тога. Срби, опаметите се, уразумите се да нас је мало. Него да узмемо ствар своје земље у своје руке, да рађамо децу, јер више имамо абортуса него рађања у земљи Србији, да школујемо нашу децу, да буду прави, истински православци и богомољци, да у нашој земљи завлада мир, да се поштује породица – отац, мајка и дете и да се врате све вредности. Од подела драга браћо и сестре, немамо ништа. Него ми морамо узети у своје руке будућност наше земље, јер прво треба почети од нас самих – ако ми сами себе променимо и почнемо да волимо Бога и ближњега свога, тада ћемо имати Божји благослов. И управо ово место, које је мало Косово. Ово место је место завета, где се морамо молити што усрдније и што боље, да нам Господ подари све оно што немамо и све оно што од Бога очекујемо. Нека вас Господ благослови. Данас сам овде, наравно и својим срцем присутан, и својим бићем, али данас долазим овде као изасланик нашега Митрополита Василија, чије вам молитве преносим и очинску љубав и старање. Ви добро знате да наш Митрополит Василије већ скоро 50 година брижно својим молитвама чува ову нашу епархију и он је схватио да је Сирмијумска сремска епархија земља мученика. Затекао је овде мученике, а то су наши манастири који су били руина и рушевина – нажалост од исте руке од које су пострадали сви овде који леже и почивају. Зато вам преносим његове молитве и његове жеље и његове уздахе за добробит и будућност нашег српског народа. Свети мученици, молите Бога за нас. Амин.” – Рекао је отац Клеопа.

У склопу традиционалног неговања сећања на трагичне догађаје у Срему, од стране Српске православне црквене општине Сремска Митровица на Спомен гробљу је приређен пригодан културно-уметничи и духовни програм након чега су присутне делегације испред спомен плоче положиле венце. Претходно се присутнима  обратила Даница Недић, заменица градоначелника Сремске Митровице. Она је рекла да Град Сремска Митровица због свих који су на овом месту положили своје животе, са посебним пијететом негује сећање и односи се према овом меморијалном комплексу. У уметничком делу програма по тексту, сценарију и режији Снежане Раките, поред наратора Милке Познановић учествовала је певничка група „Благослов” при митровачком Храму Светих Кирила и Методија под диригентском палицом Тамаре Пајкановић, гуслар Витромир Вулин, глумац Александар Крстајић, Душанка Ђенић, Огњен Мишура, Андреа Јовановић и Спасоје Пајкановић. 

Текст и фотографије: Д. Мостарлић

Извор: Радио Српски Сион

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *