На празник Преподобног Сисоја Великог који се у православном свету сматра заштитником деце, у порти Храма Светих Кирила и Методија у Сремској Митровици у суботу, 19. јула 2025. године организовано је традиционално дечије дружење које се под називом „Игре без граница“ одржава девети пут. Лепа традиција чији је циљ неговање духа заједништва, такмичарског поштовања и љубави према вери и цркви, ове године окупила је више од 150 дечака и девојчица различитог узраста. Било их је више него свих претходних година.
Дечије дружење у суботњим поподневним сатима почело је молитвом и чином освећења славског колача и жита. Молитве су произносили протојереј — ставрофор Саво Ракита, старешина храма и јереј Немања Селаковић, парох стејановачки. Деца из многих градских и околних парохија у пратњи својих родитеља надметали су се у 12 дисциплина, а најбољима су уручени победнички пехари и захвалнице. Дисципине су осмишљене с циљем да буду довољно креативне и такмичарски инспиративне како би деци пружиле прилику да искажу своје физичке и менталне способности попут снаге, прецизности или координације. У овом случају победа није била примарна јер су изнад ње стоје и оне друге, трајне вредности које сваки Светосавац треба да негује и гаји.
Током и после надметања, свим учесницима и свим присутнима било је приређено пригодно послужење и освежење. Обележевање дечијег дана на овакав начин датира од 2017. године, што је само годину дана после подизања најмлађег митровачког храма. Старешина Храма Светих Кирила и Методија, протојереј-ставрофор Саво Ракита са својим најближим сарадницима осмислио је ово дечије окупљање. Зато му сваког јула присуство мноштва деце у црквеној порти „испуњава“ срце.Драго ми је да се данас сабрао овако велики број деце. Ово је најпосећенији дечји дан од оснивања па до сада. Деца су се такмичила у 12 дисциплина и заиста сам приметио прави такмичарски жар, међу децом влада жеља како за игром, тако и за победом. Свако је могао да изабере игру која му највише одговара – од брзог преноса воде, бацања пикада, сободних бацања у кош, фудбала, полигона, вежби издржљивости, скокова у даљ, до играња кликерима које многи памте из свог детињства, а данашња деца о томе не знају много. Неки су чак први пут узели кликере у руке. Знамо да деца нестрпљиво чекају наше дружење, тако да сам ове године чуо и занимљиву информацију из једне породице где су родитељи рекли како ће датум наредног годишњег одмора прилагодити дечијем дружењу, јер њихови малишани не желе то да пропусте. Овде су учесници наши најмлађи суграђани – практично од оних који су још у дечијим колицима, до средњошколског узраста, каже отац Саво Ракита и додаје да је посебно лепа и емотивна била слика заједничког учешћа деце, родитеља и свештенства у приношењу колача и молитвама у славу Божију и част Преподобног Сисоја.Поред такмичења која деца свакако воле, овде је циљ много дубљи – да они осећају да су ова порта и црква њихов дом, али и њихово игралиште, место молитве, односно сабирања. Ако Бог да, кад одрасту они ће се сећати како су се овде дружили са својим вршњацима и остаће им лепе успомене и сећања. Због тога ће имати мали задатак и свакако жељу, да своју децу такође доводе на наша дружења. Морам рећи да већ имамо таквих случајева. То су праве истинске вредности — слобода, слављење Бога и међусобна љубав у којој нема никаквих разлика јер су пред Богом сви исти. Подсетимо, отац Саво у досадашњим активностима и дружењима имао је велику подршку супруге и најближих сарадника, међу којима су и успешни спортски радници, попут Ангелине и Бојана Вуковића, Небојше и Игора Шпановића, Спасоја Тубића, Марка Кулића и Александра Андоновића. Овде ћемо нагласити и улогу диригентице Тамаре Пајкановић, која је за све ове године много урадила на анимацији деце и подстицању њихове љубави према православној вери, првенствено кроз рад Дечијег црквеног хора „Благослов“ кроз који су до сада прошле читаве генерације митровачке деце. Њихове наступе публика је гледала широм Србије и околних земаља. Парохијски дом овог храма иначе је место лепих дружења и својеврсног наставка Литургије кроз пригодно послужење и разговор верног народа и свештенства.
Из приче са протом Савом у вези дечијих Игара без граница сазнајемо да је идеја за њихово одржавање потекла из успомена из његових дечачких дана када је он са својим вршњацима ишао на дружења у порту сеоске цркве – садашњег манастира Глоговац, у његовој родној Босни.Један од учесника овогодишњиг Игара без граница био је дечак Николај Грчанац. Николај је пун лепих утисака. За такмичење је изабрао више дисциплина — скок у даљ, скакање на једној нози, полигон и брзи пренос воде. Најуспешнији је био у полигону где је освојио треће место. На овом дружењу учествује четврти пут а једне године био је најбољи у вежбама издржљивости. Иако не живи близу храма, радо долази на свако такмичење а како сам рече — за наступ му нису потребне посебне припреме. Николајев отац Александар подржава дечакову жељу и сматра да је ово лепо дружење и прилика да се деца окупе у цркви, уз неговање спортског и такмичарског духа.
Дејан Мостарлић
Извор: Радио Српски Сион
