Прослава храмовне славе у Јакову започела је вечерњим богослужењем са петохлебницом, које су служили протојереј Ратко Нонковић и старешина храма Александар Симић у присуству благочестивог народа.
На празник Вазнесења Господњег, 29. јуна 2025. године, Свету архијерејску Литургију су служили Његово Високопреосвештенство Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски г. Василије и Митрополит средњезападноамерички г. Лонгин, уз саслуживање високопреподобног архимандрита оца Макарија, игумана Манастира Фенек, архијерејског намесника румског у Руми протојереја ставрофора Сретена Лазаревића, архијерејског намесника земунског у Сурчину протојереја Страхиње Голијана, протојереја Предрага Симића, привременог лаћарачког пароха, протођакона Горана Власца и ђакона Василија Јосимовића уз присуство благочестивог и верног народа.
Након завршетка Свете архијерејске Литургије Његово Високопреосвештенство Архиепископ сирмијски и Митрополит сремски г. Василије честитао је присутнима празник Христовог Вазнесења и истакао речи Символа вере да ће Господ опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и да Његовом Царству неће бити краја. Исказао је радост због доласка у ову Црквену општину и посебно задовољство што је у нашој митрополији и епархији као гост Његово Високопреосвештенство Митрополит средњезападноамерички г. Лонгин, који пастирски брине о српском народу на простору где су давно Срби ударили темеље и подигли светиње. Затим су уручене Грамате приложницима као и Орден мајке Ангелине вишедетним мајкама и Орден Светог Максима Бранковића великим донаторима – госпођи Мари Радовановић и господину Зорану Бабићу на предлог Управе храма.
Након доделе повеља Његово Високопреосвештенство Митрополит Лонгин одржао је богонадахнуту беседу о смислу данашњег празника. После Вазнесења Христа на небо, по речима апостола Павла, имамо свог заступника код Оца нашег небеског. Христос је наш заступник и заштитник, није нас оставио, него је и даље присутан, моли се за нас, за наше спасење. Још у Старом завету пророци су говорили да ће Месија победити грехе људи, оправдати их, и Христос је својим Вазнесењем завршио своју спаситељску мисију. Када је Свети Дух сишао на апостоле, крепио их је, јачао, и тако су они продужили проповед Христову до краја света. Од Вазнесења Христовог историја наше Цркве, нашег спасења, у знаку је чекања, очекивања поновног доласка Христа, уласка у наше реалне животе. За нас је утеха да Нови завет почиње речима – с нама је Бог, а завршава се речима Христовим – Ја сам с вама у све дана до свршетка века. Бог нас није напустио, већ је увек са нама – где су двоје или троје сабрани у Моје име, онде сам и Ја међу њима. Христос је увек и на сваком месту, а посебно у храму, у освећеном простору, где дише Дух Свети, увек је близу нас. Од нас зависи осећамо ли Његову близину. Истакао је да не треба да будемо хришћани, православци, само по имену, него да се трудимо да то будемо и по нашим животима, колико нам Бог да снаге, да бисмо били синови светлости и кћери дана.
Након беседе су освећени и пререзани славски колачи и изабрани нови кумови. Отац Александар Симић поздравио је присутно високопреосвештенство и свештенство и захвалио им се на посети, као и уважене госте – представнике општинских и школских власти, војске Србије и присутном верном народу. Све их је позвао на трпезу љубави и послужење, које су приготовили кумови нашег Светог храма. У прилог овоме достављамо слике тога дана.
По благослову оца Александра Симића текст и фотографије доставила Даша Радовановић
Извор: Радио Српски Сион




















