ПОСЛЕДЊЕ ОБРАЋАЊЕ ДРАГОЈ МАТУШКИ ДАРИЈИ

Душа је Твоја одлетела јуче на Небо као птица, и нека туга, али и радост и мир, преплавила је нашу Свету обитељ.

Туга због привременог растанка, а радост и мир јер је на нама остао Твој благослов.

Срце Твоје престало је да куца, велико срце које је имало љубави за све људе. Срце које је знало да прашта и воли и да се радује животу.

Хвала Ти Мајко што си ме родила, родила и телесно и духовно, и била ми подршка у сваком моменту на мом животном путу.

Многе душе су кренула монашким путем, захваљујући Твом благослову да ја постанем монахиња. Велика је жртва Твоја Мајко, јер онда када Ти је предстојао одмор од трудова у свету, храбро и одлучно си за мном закорачила на монашки пут, који захтева много труда телесног и духовног и много одрицања.

Хвала Ти Мајко за све!

Била си ми подршка у животу,  на мом монашком путу, у свим искушењима и борбама. И у тешкој изненадној болести мојој која је била велики духовни испит за мене, а још већи за Тебе, као Мајку. Увек си била у искушењима и борбама у првим редовима, тако храбра и одважна, поносита, а смирена и кротка. Наоружана вером, трпљењем и молитвом.

Мене и брата учила си пре свега да будемо Христови, да у сваком човеку пронађемо доброту.

И на крају Твог животног пута, као већ телесно немоћна, а духовно јака, била си ми заиста велика подршка, благословивши мој нови почетак, у новој обитељи која је чекала да заживи, да прими нови дух. У њој си оставила такође неизбрисив траг, без обзира на кратко време Твог монаховања у Њој.

Са мном си си се Мајко отиснула, пригрливши послушање и благослов деснице Господње и не знајући и не размишљајући шта нас све чека. Са вером и надом у Бога.

Заиста си велика Мајка, Мајка са великом душом, која је сада, верујем на добром месту.

Хвала Ти Мајко за сваку молитву и топлу реч, па и грдњу.

До краја си изнела Твој крст, храбро, без роптања и самосажаљења, трпећи још и многе телесне ране и болове.

Трудили смо се колико је у нашој моћи да Ти олакшамо, Зато и осећам Твоју љубав и молитву, која милује душе наше, и благослов Твој који ће већно бити у нашем малом Рају, манастиру Ђипша.

Хвала Ти Мајко моја вољена и матушка наша.

Вечан Ти помен!!!

На Преображење си примила монашки постриг, и заиста се преобразила у духу.

На Сретење ћеш се у манастиру Гргетег, где си ме довела као девојчицу и сама примила постриг са бившим супругом, а сада монахом Серафимом, срести са Господом, али и свима онима које волиш и који Те воле.

Биће то најрадоснији сусрет.

Ти и отац Серафим сте кренули за мном, као што су то учинили Свети Симеон и Ана због Светог Саве. И верујем и радујем се што ћете бити у Рајским насељима са Њима.

Опрости Мајко за све што сам  желела да учиним , а нисам, или јесам, а могла сам боље.

Са Богом остај Мајко, у загрљају Светих Немањића, са оцем Серафимом,

Захвална ћерка

Монахиња Недеља

са сестрама манастира Ђипше

Извор: Радио Српски Сион

Благодаримо Крсти Калинићу за писмо мати Недеље, које нам је доставио.