Сунчани августовски дан посвећен Преподобној мајци Ангелини напунио је манастир Крушедол, његову цркву и порту. Свету архијерејску литургију служио је епископ сремски Г. Василије и епископ средњоевропски Г. Сергије, који се у својој беседи (коју можете слушати на таласима Српског Сиона) посебно захвалио владици Василију, на његовој доброти и љубави, као и позиву да служи са њим у манастиру који му је посебно у срцу, на овај велики дан. Хиротонија новоизабраног Епископa средњоевропског Сергија обављена је 26. јула 2014. у Саборном храму Светог Архангела Михаила у Београду, а свечани чин устоличења у трон епископа средњоевропских обавиће се 7. септембра у манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру.

Литија око цркве, резање колача и освећивање жита уследили су на крају молитвеног славља, након чега се свима обратио и епископ сремски Г. Василије, пожелевши посебну добродошлицу гостима из Русије, Румуније и Аустралије.

Мати Ангелина је била кћерка великаша Ђорђа Аријанита Комнина. У родитељском дому стекла је одлично образовање и васпитање. Љубав према књизи испољила је још у раној младости, о чему сведоче и трагови њене библиотеке у манастиру Крушедолу. На последњим страницама Лествице, коју је написао у Смедереву 1434. године инок Давид, по наруџбини њеног свекра српског деспота Ђурђа Бранковића, сачуван је запис: „Сија књига деспотице Ангелине монахиње“.
За слепог Стефана, изгнаног српског деспота, удала се новембра 1460. У Албанији су остали кратко време, док им се није родио први син Ђорђе. Годину дана доцније (1461) напустили су Албанију и по препоруци Скендербега, Ангелининог зета, отишли у Италију и у Фурланији купују стари замак Београд на реци Таљаменту. Ту је у сиромаштву Ангелина провела шеснаест година, све до смрти деспота Стефана 1476. године. Ту је родила још једног сина, Јована, и кћер Марију, коју је удала за монфератског маркиза Бонифација, далеког потомка Палеолога.
На позив мађарског краља Матије Корвина, Ангелина је кренула са двојицом синова преко Беча и Будима за Срем. Са моштима свога мужа је у Срем стигла фебруара 1486. године. Прво станиште било јој је Купиново, где је убрзо подигла цркву Светог апостола Луке и положила у њу мошти свога мужа. Деспот Ђорђе, који је од краља Матије добио на управу део земље којом је управљао Вук Бранковић („Змај Огњени Вук”), убрзо се повукао са деспотског положаја и око 1497. године примио монашки чин добивши име Макаш. Наследио га је 1493. године други Ангелинин син Јован, који је умро 1502. године.
Не зна се поуздано када се Ангелина замонашила – можда још раније, одмах по доласку у Срем. Подигла је женски манастир посвећен Сретењу Господњем, недалеко од будућег манастира Крушедола, где проводи остатак живота у молитви, бдијући над моштима супруга и синова. Преминула је 30. јула 1520. године и сахрањена је најпре у свом манастиру Сретењу, а потом су њене мошти пренете у манастир Крушедол и положене у ковчег заједно са моштима њеног сина Јована. Турци су 1716. запалили манастир Крушедол заједно са моштима свих Бранковића.