Проповед протојереја ставрофора Душана Петровића

У име Оца и Сина и Светог Духа, драга браћо и сестре!

Одмах после силаска Светог Духа на апостоле а после првих проповеди Светих апостола Петра, Архиђакона Стефана и многих других испуниле су се Христове речи и пред старешине и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима и незнабожцима али и у исто време и утешна порука не бојте се оних који убијају тело а душу не могу убити него се више бојте оних који могу душу убити а тело сачувати које је безначајно.

Тако је у прва три века хришћанске ере Црква млада тек рођена у Палестини имала да доживи велика искушења првих Христових сународника који су били сведоци Христовог страдања па и Васкрсења. Апостоли су били затварани у тамнице, малтретирани и на разне начине искушавани тражећи Његове речи, тражећи наиме хришћанско учење, учење васкрслога Христа. Међутим, та гоњења у односу на гоњења која ће после тога доћи била су скоро занемарљива. 

Кад се хришћанство почело ширити, кад се преносило у грчко римској империји римски императори су се просто такмичили ко ће више и на који начин да гони следбенике Христове почев од Нерона онога сулудог и болесног у глави, преко Веспазијана, Офтаминијана до крволочног Диоклецијана. Они су приносили жртве идолима, хришћанство су одбацивали али је зато у првом веку било хришћана одважних и храбрих који су смели и имали и снаге и моћи и вере огромне да све то одбију да се не одрекну Христа и наравно сачувају веру чисту. Тад имамо читаву плејаду мученика и исповедника вере, али захваљујући императору римском Константину почетком 4. века почиње нова ера.

Године 313. издат је Милански едикт по коме су хришћани добили слободу, слободно су исповедали веру, почеле су Цркве да се дижу. Његова мати је била велика хришћанка, посетила је Палестину, сва света места, подигла је на многим местима Цркве, пронашла Христов Крст на коме је Господ био распет и почела је једна нова ера. Међутим, то није дуго трајало. Кад је Црква почела да се развија појавиле су се многе тзв. јереси. Шта значи јерес? Погрешно учење. Не оно учење како су Апостоли говорили, како их је Христос научио, него учења која су погрешно учила о личности Господа Исуса Христа, о личности Богомајке и наравно то је узнемирило Цркву, дуго је то узнемиравало Цркву. 

Почело је са првим Васељенским сабором 325. год. па је трајало скоро до 9. века до 878. год. Одржано је 7 Васељенских сабора. Међутим, највише штете у животу Цркве је правила тзв. Иконоборачка јерес. Каква је то јерес? Какво је то погрешно учење? То су неки сулуди Јевреји захваљујући слободи која је била у Византији наговорили византијске императоре и њихове присталице да су иконе идоли, да се хришћани клањају идолима и да их што пре треба ликвидирати. Почело је гоњење, иконе су избацивали из Цркве, спаљиване су, ломљене, кидане и нажалост многи императори византијски, иако православни, били су присталице тога учења. Све је то тако трајало док није на власт дошла византијска царица Теодора која је владала уместо свог малолетног сина Михаила, она је била поштоваоц икона. Унела их је у Цркве и сазван је Васељенски сабор и донета одлука да иконе имају да се врате. 

Велика је то револуција духовна била у животу Византије али после тог Сабора који је одржан 11. марта 853. године у Цркви Свете Софије (данас нажалост џамија) била су вршена богослужења и молбе које је Црква са византијском царицом одредила као знак сећања на победу иконоборачке јереси. Тај дан је био прва недеља Часног поста, дакле на данашњи дан и тај дан је назван победа православља. Победа Православља над свим погрешним учењима која су пре тога била од 325. тј. од првог васељенског сабора па управо до 843. године. 

Како је то урађено? Једна огромна литија ишла је кроз Цариград око Храма Свете Софије ношене су иконе, певане су песме у част икона и било је то велико торжество. Тадашњи Патријарх Методије је прве недеље поста у великој Цркви објавио да је ово торжество православља. Дакле, на данашњи дан славимо успомену на победу над иконоборством. 

Победа у нашем времену

Међутим, да сиђемо мало у наше низине да оставимо историју по страни. О којој победи ми хришћани православни овога времена можемо причати, кога ми сад треба да побеђујемо, имамо ли ми јереси? Имамо али су оне толико занемарљиве да нас чак ни не интересују у крајњој линији.

 Али немојмо заборавити да у овим искушењима и у овим несрећама које су нас снашле ова недеља нас подсећа на нешто много важније. Подсећа нас на свакога од нас посебно, неко ће поставити питање како то. 

Ми се налазимо на почетку поста, славимо историјску успомену на победу Православља а у чему ћемо бити ми ти који ћемо се борити  и против чега?

Сви сте постили, уздржавали сте се од месне хране, али у исто време ви сте стражили и над својом душом не само над телом. Постили сте и телесно и духовно, уздржавали сте се од свега онога што Црква забрањује а што тражите за спасење своје душе, дакле, молитвом, добрим делима, и свим оним што душу нашу храни. Трудили сте се да сву своју душу нахраните духовном храном која је благодат Божја, која су добра дела, смирење, љубав, честитост, поштење, светост.

Мир да буде са свима људима, колико до вас стоји имајте мир са свима људима!  То је порука. Мислите ли да је ваша та победа уколико сте је савладали током ових недељу дана мања од ове победе која је била 842. и 78. године. Не, није мања, она је већа.

Ако сте савладали грех у ову недељу дана, макар један грех ако сте одбацили од себе, ако сте макар искључили из свог живота и заборавили на њега, а прихватили неку добродетељ, честитост и поштење, лагали сте нелажника, осујете не осујете, у завади сте с неким а помирили сте се, то је победа. То је духовна победа. 

Ви сте данас највећи победници, ви који ћете данас да приђете чаши да се причестите Телом и Крвљу Сина Божијега. Ви сте данас ти који ћете примити победу много већу него ону која је била у 9. веку. 

Победа над грехом

Зато, прва победа над грехом је највећа победа, тог момента ви идете у загрљај Христу. То је најважнија и највећа победа. То је тријумф Православља. То је тријумф ваше душе над грехом. Немојте мислити да су победе само физичке природе, победе су и духовне природе и то и те како важне, можда много много важније од ових победа. 

Пост се наставља, већ сутра почиње друга недеља, код нас се зове Пачиста, то значи опет чиста. Свака је недеља чиста. Онда идемо редом. Ми смо над пробом духовном браћо и сестре. Немојмо се згледати шта други раде и како други раде. Ми знамо свој пут, ми знамо да је пост прилика да се очистимо од свих оних нечистота које су се наслагале и слажу се сваки дан. Одбацимо све оно што ништа заједничко са хришћанством нема, будимо деца Божија, није то лако, знам ја то, тешко је то али је спасоносно. Ви кад учините једно добро дело, и најмање, урачунава вам се за спасење, читајте јеванђеље па ћете наћи да једна чаша воде дата може вам отворити врата раја, а Господ је ту, стоји и чека. Господ жели да се сви спасу а ви немојте бити преокупирани бригом шта ћемо јести или шта ћемо пити, ја не кажем да то није важно, али је на другом месту, на првом месту је радост. 

Радујте се

Радост, погледајте у сваком човеку, очи нек вам буду отворене, душа нек вам буде чиста, сваком учините колико можете, како можете, савет један, поука, пример из свог живота може да послужи другима. 

То вам је лек за душу, не само хоћемо ли јести кромпира или пасуља или ћемо јести помало сланине. Не, то је занемарљиво. Христос каже, то што иде у стомак избацује се напоље али оно друго кад свакога момента ти ујутро устајеш намргођен, нервозан, нерасположен и увек ти нешто смета, твоја душа је узнемирена, није чиста.

 Устај са осмехом, устај са радошћу, устај са љубављу, у сваком човеку види слику Божију, а сваки човек је слика Божија. Сваки човек има више добра него зла, е сад ми то требамо да пронађемо. Пост је прилика за то. 

Постимо, али првенствено духовно

Постимо, али првенствено духовно. Немојте да нам буде тешко то, трудимо се и најмањи уложени труд Господ ће наградити. Нека молитвама свих светих мученика и исповедника вере који су у току прва четири века па и касније борили се за Христову науку и одржали је и сачували је и страдали, слава и хвала за све што се моле за нас Богу нашем. 

Вечном нашем Спаситељу слава и хвала кроз сву вечност и кроз све векове. Амин.

Прота Душан Петровић је у Недељу Православља обележио 55 година од рукоположења. Рукоположио га је патријарх Герман у београдској Саборној цркви.

Звучни запис и фотографија: Марија Кресоја

Благодаримо Зорици Зец за достављен извештај

Извор: Радио Српски Сион