Манастир Фенек је данас прославио своју славу – Свету Преподобномученицу Параскеву, пуна црква и бројни свештеници поделили су са братством овај велики дан. Игуман Фенека, архимандрит Макарије, увек добар домаћин, својим миром и љубазношћу, стрпљењем и љубављу овом манастиру донео је заиста много добрих дана… Даће Господ да се и ми који походимо ову светињу научимо добру и љубави, међусобном поштовању и заједништву, да не будемо само мноштво појединаца окренутих површним знањима, заблудама и несхватањима величине Христове љубави и његових светих. И беседа данашња нас је повела да се помолимо срцем и умом пред моштима светитељке, чији дан данас празнујемо.

Манастир се налази у близини Јакова, 25km од Београда. Иако географски не припада Фрушкој гори, постоји велика историјска повезаност са фрушкогорским манастирима. Манастирска црква посвећена је светој мученици Параскеви. Према народном предању манастир је саграђан у другој половини 15. века а основали су га Стефан и Ангелина Бранковић. Први писани запис о манастиру налази се у минеју јеромонаха Захарија из 1563. За разлику од фрушкогорских манастира Фенек је остао под турском влашћу све до 1717. Записи из 18. века сведоче о томе да је стара манастирска црква била подигнута у другој половини 15. века у духу српске средњевековне архитектуре. Нова црква подигнута је у периоду 1793-1797. и освештана је за време игумана Викентија Ракића који је написао историју манастира. Манастирска капела посвећена св. Петки сазидана је 1800. на месту старе, над бунаром за који се верује да га је саградила мати Ангелина Бранковић. За ову воду се у народу веровало да има чудотворна лековита дејства.Крајем 18. и почетком 19. манастир Фенек је био у центру неколико историјских догађаја. У њему су се 1788. састали кнез Алекса Ненадовић и аустријски цар Јосиф II. После пропасти Првог српског устанка 1813. у њему су месец дана боравили вожд Карађорђе и његов син Алекса, о чему постоји и спомен плоча. Такође том приликом све до 1815. овде су боравили студенички монаси заједно са моштима св. краља Стефана Првовенчаног (у монаштву Симона). Ту је био и један Карађорђев сусрет са протом Матејом.

У Првом светском рату манастир је запаљен, а у Другом 1942. године готово сасвим разорен.

Манастир је обнављан 1991. и сада је у потпуности обновљен. У њему је до 2006. било женско монаштво од три старије монахиње, а средином 2006. дошло је ново мушко монаштво, о.Михаило и о.Евсевије из Сопоћана и о.Макарије из Дечана. Од тада је посећеност манастира порасла и у току је обнова конака.