„Народна ношња Срба Ливањског поља у 19. и 20. веку“ – приређивач Гордана Достанић; рецензент др Татјана Микулић, музејски саветник Етнографског музеја у Београду; издавач Удружење Огњена Марија Ливањска; Београд 2022, стр. 136 Монографија.
Народна ношња Срба Ливањског поља у 19. и 20. веку, која је представљена у Сурчину у просторијама КУД-а “Диоген” у суботу 4. новембра 2023. године један је од пројеката Удружења из области очувања свеколике културне баштине ливањских Срба. Изашла је из штампе крајем прошле године и обухвата, како речју тако и илустрацијама, шароликост ношње ливањских Срба, како оних из града, тако и оних са села, Срба ијекаваца и Срба-икаваца.
Након промоција одржаних у Атријуму Етнографског музеја у Београду, Трибини младих Културног центра Нови Сад, Изложбеном салону Народне библиотеке Републике Српске у Бања Луци и свечаној сали Гимназије Ливно, уприличена је промоција монографије Народна ношња Срба Ливањског поља у 19. и 20. веку и за сурчинску публику с обзиром да у Сурччину има доста становника пореклом из Ливна.
О значају народне ношње као културног блага једног народа, о „говору“ ношње, начину неговања народне традиције кроз културно уметничка друштва, настојању да се очува аутентичност у изради ношње за потребе фолклорних приредби, о мисији културних друштава да кроз игру, песму и ношњу дочарају шароликој светској публици део културе свог народа, као и да се кроз такав вид дружења младим, новим генерацијама, предаје у аманет култура неговања народне традиције, говорили су: мецена КУД „Диоген“, господа Војислав Јаношевић, уметнички директор Раденко Драгичевић и приређивач књиге, гђа Гордана Достанић, а чули смо и како је изгледало саборовање Срба – Ждраловачке приче почившег Јована Бабића. Модератор вечери је била Весна Радета. Песме ливањског краја извеле су чланице КУД-а Диоген.
У изради књиге непосредно су учествовали етнолози Јасна Вујичић и Иван Терзић, али и музеји у Београду и Сарајеву који су отворили своје депое, као и бројни аутори који су у прошлости на било који начин описивали динарску народну ношњу, чијем типу припада ливањска, или писали на друге теме које имају додира са ливањском ношњом.
Некада је свакодневно народно одевање носило бројна значења и постојало је велико богатство разних врста и подврста одевних облика и украса на широком простору на коме је живео српски народ.
Иако се народна ношња описује у књигама, чува у музејима, приказује на сталним или повременим изложбама, можемо рећи да су највећи промотери народне ношње управо културно-уметничка друштва. Они ношњу откупљују, дају да се израде нови примерци, верни оригиналу и носе је на својим фолклорним приредбама и такмичењима и тако излажу погледима бројне, шаролике публике. Чланице „Диогена“ носе примерке ношњи различитих крајева.
Да би се књига достојно презентовала у Сурчину потрудило се ово фолклорно друштво, гђа Сања Караџић (Г.О. Сурчин), а књигу су финансијски подржали Представништво Републике Српске у Србији, Фонд за избегла и расељена лица за сарадњу са Србима у Региону АП Војводине, Агро Атина д.о.о. Суботица, СО Сурчин, Банка Интеза.
Велику захвалност дугујемо Етнографском музеју у Београду, Земаљском музеју Босне и Херцеговине у Сарајеву, Светозару и Новки Качар из Челарева који поседују колекцију преко 70 оригиналних народних ношњи и свима који су уступили породичне фотографије.
О ношњи Срба Босне и Херцеговине, занатима, материјалима, кићењу и накиту у којима је више или мање простора и пажње посвећено и ливањској српској народној традицији писали су познати етнолози: Зорислава Чулић, Љиљана Бељкашић Хаџидедић, Јасна Бјеладиновић, Шпиро Боцарић, Мирослав Драшкић и други.
Монографија верно прати досадашњу објављену литературу о подручју Ливањског поља и доследно се позива на запажања претходних генерација истраживача… Ова богата музејска документација пажљиво бележи и од заборва чува податке о предметима са територије Ливна, који су током протеклих деценија откупљивани или поклањани музејима, а који се у овом издању налазе пред читаоцима, саопштава нам између осталог рецензент књиге др Тијана Микулић.
Текст, фотографије и звучни запис: Зорица Зец
Извор: Радио Српски Сион
