Одржана промоција књиге “Старац Тадеј – Овде се стиче Рај” у Саборном храму у Руми

У румској цркви Силаска Светог Духа на Апостоле, са благословом Архијерејског намесника румског протојереја-ставрофора Сретена Лазаревића књигом “Старац Тадеј – Овде се стиче Рај” обележено је двадесет година од упокојења старца Тадеја.

После вечерњег богослужења на Васкршњи уторак, 18. априла 2023. године, духовно вече је благословио старешина цркве, јереј Душан Вишекруна, који је за књигу духовних поука старца Тадеја казао да је само по обиму мала, али по садржини је велика.

За објављивање ових аутентичних аудио записа аутор, Драго Вулиновић, је добио благослов још за живота архимандрита Тадеја (Штрбуловића) у манастиру Витовници. Поред аутора, који је лично познавао старца Тадеја, о овом молитвенику за читав свет, смерном монаху и молитвеном подвижнику, говорио је и господин Горан Петровић, као и књижевник и сарадник јавних и црквених гласила Зорица Зец.

Књига има неколико кратких целина: Монашки живот, Послушност, Духовне и животне поуке, Сачувати унутрашњи мир, Пророчанства, Реинкарнација, Казне и награде, Савети оца Тадеја за неговање здравља, Казивања, Беседа оца Тадеја, Разговори, Духовне изреке и О зависти и зависности.

Старац Тадеј (1914-2003)

Отац Тадеј рођен је 1914. године у Петровцу на Млави, од родитеља земљорадника. Пошто нису мислили да ће преживети позвали су свештеника да га крсти. После крштења дете је прогледало и родитељи су били срећни што ће преживети. Мајка му је преминула још када је био мали. Због тога је одрастао уз маћеху. 

Као млад био је јако слаб и није могао да се бави земљорадњом. Зато су га, након што је завршио основну школу у родној Витовници родитељи дали на кројачки занат у занатско-трговачку школу у Петровцу. По завршеном занату он се запошљава у Београду где остаје 6 година. Ту се и разбољева и доктори му прогнозирају још 5 година живота. Због тога је жудећи за Богом отишао код руских монаха у манастир Миљково код Свилајнца где је упознао Архимандрита Амвросија који је доста утицао на њега.

Замонашен је 1935. године у манастиру Горњаку 10. марта, да би 1/14. јула исте године, био рукоположен у чин јерођакона као сабрат манастира Горњака. Упућен је одмах после монашења 1935. године у иконографску школу у манастиру Раковици. 

У чин јеромонаха рукоположен је 3.фебруара 1938. године у манастиру Раковици. Рукоположио га је епископ харковски Митрофан. У чин игумана произведен је 1949. године у Саборној београдској цркви. Увођење у чин је обавио викар Његове Светости Патријарха, епископ Висарион, бивши епископ банатски. Октобра 1938. године, јеромонах Тадеј је премештен у Пећку Патријаршију.

По избијању Другог светског рата, старац Тадеј је избегао из Пећи и поново дошао у манастир Раковицу. Априла 1947. године старац Тадеј се враћа у Браничевску епархију и постаје сабрат манастира Горњак. По жељи Патријарха Гаврила, старац Тадеј се поново враћа у Пећку Патријаршију и 1949. године постаје њен намесник. Године 1955. из здравствених разлога по други пута се враћа у Браничевску епархију.

У овој епархији је био привремени парох печанско-кленовачки и шапинске епархије, а затим од 1957. године старцу Тадеју додељен је канонски отпуст за манастир Хиландар. После непуна четири месеца, старац Тадеј је, вољом грчких власти, враћен из Хиландара, са Свете Горе у Србију. 

Ту је, привремено, био парох бистрички, затим старешина манастира Тумане. Са ове дужности, по молби 1962. године премештен је за старешину манастира Витовнице. На овој дужности је провео десет година, да би најзад, као парох влашкодолски, био пензионисан, а затим постављен за старешину манастира Покајнице код Велике Плане, па за духовника манастира Тумане, а одатле по други пут, за старешину манастира Витовнице. 

У чин архимандрита произведен је 1989. године у манастиру Горњакупред моштима Светог кнеза Лазара.

Био је духовник патријарха српског Павла. 

Архимандрит витовнички Тадеј упокојио се 13. априла 2003. године у Бачкој Паланци, а сахрањен је у манастиру Витовници.

Текст је преузет са https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/Архимандрит_Тадеј_(Штрбуловић)

Текст и фотографије: Зорица Зец

Извор: Радио Српски Сион

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *