У навечерје празника Светог Саве, a после богослужења којим је началствовао отац Александар Симић, парох храма Вазнесења Господњег у Јакову, верни народ и деца су прешли у црквену салу, где је обављен чин резања славског колача. Након тога, старешина храма отац Перица Влаинић, поздравио је преставнике школске управе, верни  народ, децу и кумове (породице Божидaра Пауновића и Горана Поповића, Остоје Вучковића и Милоша Павловића) захваливши се на принесеној жртви хлеба, вина и жита, као и на учешћу за куповину пакетића и припреми трпезе љубави за све присутне.

Ученици ОШ Вожд Карађорђевић који похађају Верску наставу, предвођени вероучитељицом Биљаном, уприличили су пригодан програм, док је отац Александар Симић произнео надахнуту беседу коју у целости преносимо:

“У име Оца и Сина и Светога Духа,

Поштовани оче Перице, поштовани представници школске управе, уважени кумови, драги моји парохијани, драга децо… Замолио бих вас за мало пажње у наредних десетак минута, јер у речи коју ћу вам рећи свакако имате шта чути и послушати. Ево данас, уочи празника Светога Саве, нећу причати вама о његовој биографији, али о његовој врлини и жртви свакако хоћу!

Замислите данас, у 21 веку, дечака од 17 година. Замислите принца од кога се очекује да сутра влада Жупом или једном државом. Замислите човека који има сва овоземаљска блага у којима може да ужива, да живи у раскоши, који оставља све световно и свој живот посвећује монаштву и Богу. Замислите човека пуног врлина, вере, писмености, културе, патриотизма, човека пуног љубави, који љуби ближњега свога као самога себе, који мири, а не мрзи. Замислите онога који живот свој ставља на жртву Богу и народу.

Ако не можете да га замислите и у једном све данас сложите, знајте да је такав био Растко, то јест Свети Сава. Кога не само да је поштовао и волео род већ и Бог који га овенча круном светитељства! Међутим, није био само он једини такав у нас. Било је ту вазда великих Срба. Али он је први међу свима нама! Календар наше Свете Цркве потврђује да је било још таквих Немањића, Хребељановића, Петровића… Ево и Срем, место нашег живљења, сведочи Бранковиће, и тако даље и тако даље до дан данас, о чему сведочи и наша касарна која носи име Миленка Тепића који положи живот за род свој. Али знајте да ништа узалуд није! Што каже наш владика Његош – благо ономе ко се имао рашта и родити.

Јер, драга браћо и сестре, такав живи довјека. Жао ми је што данас нема више овде сабраних просветних радника, али вас молим да разнесете реч моју кроз парохију! Молим на првом месту родитеље, а затим учитеље, наставнике, професоре, да очувају школу Светосавском. Да уче децу да не часе ни часа. Поставља се питање чему треба да их уче!? Ево дајем вама одговор. На првом месту Богу да се моле, да воле ближње своје, да буду људи како каже Патријарх Павле, да знају да вредност није диплома већ дело, да је реч без дела мртва. Да уче девојчице, сутра када порасту, да чувају девојаштва. Дечаке када постану момци да се красе врлином, чојством и јунаштвом, ко у народној песми. И запамтите ово, да се строго тога држимо да Бог створи мушко и женско, и тако нека буде довека. Васпитавајте и учите децу томе јер тако ћете их спасти. Тешко јесте ићи путем Светосавља. Гониће вас, прогониће имена мога ради, говори Господ. Али не бојте се јер ја победих смрт.

Није било лако ни Светоме Сави, како каже Матија Бећковић, и њега пси нападаше. И данас драга браћо и сестре постоје ти пси који нападају Христа и Светога Саву. Немојте бити ледена срца ко камење у његовој песми. Учите децу да сијају њихова добра дела и прослављају Оца њиховог који је на небесима! А каква нам данас буду деца биће довјека. А Бог по томе нека нас и позна. Амин.”

Благодаримо оцу Александру Симићу за достављен извештај.

Извор: Радио Српски Сион