Данас, 18.09.2022. године, сахраном која је отпочела у 14:00 на Старом, Православном гробљу у Лаћарку по последњи пут смо се опростили од доброг и честитог проте, протојереја – ставрофора, Ђорђа Благојевића. О томе каква је он личност био говори бројност људи и свештенства који су дошли да се по последњи пут опросте од вољеног проте. Прота Ђорђе је био једна обична али и веома необична личност. Мислим да не постоји верник који је код проте пришао у храму да се причести или прими нафору а да није своме дому отишао са осмехом. Увек ведар и насмејаног духа, ширио је Божију благодат свуда око себе. У сваком тренутку је успевао да направи неку шалу и да насмеје људе око себе, а управо тај осмех је нешто што свима нама верницима веома често фали. Када год сам имао прилике да га сретнем он је увек имао неке занимљиве приче о људима и из мог краја, где је службовао неко време. Наше познанство сеже из времена када је прота Ђорђе служио у саборном храму Светог Великомученика Димитрија у Сремској Митровици и када је опслуживао насеље Црвена чесма где сам ја као младић, будући студент Православног богословског факултета живео. Прота ме је могу слободно рећи својом препоруком преко архијерејског намесника па до владике, послао на факултет, на чему ћу му бити вечно захвалан. Он је био оличење оног правог свештеника из народа кога када једном сретнете пожелите да сретнете опет, а када са њим станете разговарати буде вам жао када разговор морате прекинути зато што идете у сусрет другим обавезама. Главне врлине које су га одликовале јесу:
3. Честитост
Могу слободно рећи да је прота био од оних људи који вам сигурно неће говорити иза леђа. Ако и има нешто да вам каже или да вам укаже на неки проблем, он ће то учинити кроз шалу, како вас не би увредио, али ћете ви кроз ту шалу успети да схватите шта је желео да вам каже и на шта је желео да обратите пажњу. Такви људи нам највише требају, али нам у исто време буде тешко када одлазе од нас; Ти обични – необични људи који поред мука које их у животу сналазе успевају да са њима изађу на крај – осмехом и да тај осмех и ту радост пренесу и другима.
Ожалошћеној породици Благојевић желим да нађу утеху у нашем Васкрслом Господу Исусу Христу који је и сам био и остао Вечна Радост, а управо ка тој Радости се спрема да крене и душа уснулог слуге Божијег, протојереја – ставрофора, Ђорђа Благојевића.
Вечан ти помен у Царству Небеском, драги и вољени прото! Никада те нећемо заборавити, а мисао на тебе ће нам давати снагу да наставимо даље да се боримо у животу – осмехом. Хвала ти што си боравио међу нама и што си усрећио многе ожалошћене душе.
Помолимо се зато драга браћо и сестре да његова душа угледа радост спасења и вечнога живота у Царству Небеском!
Извор: Радио Српски Сион
