У меморијалном комплексу сремскомитровачког „Спомен гробља“ у недељу 4. септембра 2022. године одржан је комеморативни скуп којим је обележено 80 година сећања на трагичне догађаје из 1942. године када је током Другог светског рата покрај старог православног гробља уморено неколико хиљада невиних становника Срема у злогласној усташкој акцији Виктора Томића. Тим поводом у капели „Свете Петке“ на православном гробљу Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету архијерејску литургију а потом на платоу спомен комплекса и парастос невино страдалим жртвама.
„Сабрали смо се на овом тужном месту, где су пре 80 година погубљени људи из читавога Срема, доведени овде, на ово стратиште и убијени само зато што су Срби, само зато што су православци, само зато што су прави домаћини били у својим селима. Били су на својим огњиштима, онда су дошли злотвори који су имали за циљ да очисте читав Срем и много шире просторе од Срба. Ево нас на овом светоме месту, ево нас у походе вама, на месту где је невина крв проливена и призивам српски народ да вас не заборави никада. Сваке године, на овај свети дан, сабирамо се овде и не смемо заборавити на најзлогласнији начин убијене људе, доведе из свих сремских места, Богу на истину послане. Српски народ не сме заборавити своје покојнике, мученике, своју децу. Не смемо заборавити, а не смемо ни да се светимо јер ми смо мирољубив народ, народ Бога. Апелујем на градоначелницу, градске власти и на све вас у Епархији сремској, да се сваке године још више окупимо на овај свети дан и одржимо лекцију деци, памћења ради и свега онога што се збило овоме народу,” рекао је владика сремски Господин Василије.
Почаст жртвама којих је на овом месту 7950, одата је полагањем венаца на спомен плочу на којој се налази епитаф са стиховима Добрице Ћосића. Након интонирања државне химне од стране хора „Сербика“ под руководством Владимира Опачића, присутнима се обратила Марија Маричић из Лаћарка, по рођењу Немица из породице Маркс. Она је испричала своју потресну породичну причу о ужасима окупаторске и усташке власти у Срему током Другог светског рата.
Градоначелница Града Сремске Митровице, поздрављајући мноштво присутних, госте и представнике државних институција, Светлана Миловановић, између осталог рекла је и следеће:
– Имао је Срем тих година најлепше, најснажније, најмлађе, најплодније што се може родити. Има и данас. Десило се Срему те крваве 1942. године оно најгоре што се може десити. Злочинац који је себи дао за право да у име погрешне идеологије одузима животе. Акција Виктора Томића однела је животе, младост, полет тог лета, али и за сва друга лета људима чије кости и даље леже овде где ми корачамо. А зашто? Безумље је надвладало здрав разум и изазвало страдање невиних. Голорук народ је овде страдао. Покупљен са сремске земље и одведен у непознато. И са те плодне земље бачен у мочварну јаму и посипан кречом. Злочинци су им убијали достојанство, сећање и на крају одузимали живот. Били су то дани када је кукољ цветао крвавом бојом. Не поновило се. Тешке су слике ексхумације из 1945. године када исплакане очи траже своје најмилије. Још је тежа слика са првог парастоса када уцвељене мајке са житом и босиљком чекају да окаде децу. Најгоре слике – то је оно што рат донесе, рекла је Градоначелница Сремске Митровице помињући и невино страдање сликарског генија Саве Шумановића.
На хумкама страдалих приређено је драмско извођење комада „Непокорном Срему“ аутора Уроша Тутулића из Београда коју је режирао редитељ Мирослав Бенка из Старе Пазове. Ганута виђеним, присутна пубила је дуготрајним аплаузом поздравила потресну причу о страдању сремских сељака, лекара, судија, свештеника, Саве Шумановића, народног хероја Јанка Чмелика и многих других.
Текст и фотографије: Дејан Мостарлић
Извор: Радио Српски Сион
