Светолитургијско сабрање предводио је Протојереј Предраг Симић парох лаћарачки, уз појање Дечијег црквеног хора Архангел из Лаћарка, студената ПБФ из Београда и братства храма, активног учешћа мноштва деце и верног народа који се сабрао да свечано прослави заветну славу села Лаћарка. Након Свете Литургије уследила је свечана Литија до Крста у центру села где је освећено жито и узнета молитва Богу за благопријатну и плодоносну годину Господњу, за њиве, поља, воћњаке, винограде и за народ Божији који живи у овом дивном и питомом сремском селу.

Кумови данашњег празника и дана били су чланови савета месне заједнице Лаћарак на челу са председницом савета госпођом Весном Скакун, који су овом приликом принели дар у славу Божију хлеб, жито и вино. У дивном дану који је Господ изабрао учешће су узели и представници О.Ш. Трива Витасовић Лебарник из Лаћарка, наше дивне учитељице госпођа Драгица Вуколић, госпођа Љиљана Срдановић, госпођа Мирјана Крсмановић – Мирнић и госпођица Јелена Штрбачки које су заједно са својим ученицима узеле учешћа у празнику Вазнесења Господњег и на томе им од срца благодаримо.

Благодарност и захвалност указујемо и представницима и дивним васпитачицама предшколске установе Пчелица из Лаћарка госпођи Гордани Станивуковић, госпођи Весни Њежић, госпођи Милици Матијевић, госпођи Јованки Томић, госпођи Сањи Лазаревић, госпођи Славици Брљак, госпођи Драгани Поповић, госпођи Нади Познановић, госпођи Јелени Бењак, које су своју дивну децу довеле у Храм и свечано повеле у литијски ход.

Да би човек нормално живео и здраво дисао потребно је да функционишу оба плућна крила, да би птица летела потребна су здрава крила. Да би једно село, место функционисало потребно је да дишемо једним плућима и мислимо једним умом, умом Христовим, јер сви смо удови тела Христовога – Цркве Христове коме је глава Христос.

Овај празник Спасовдан и Литијски ход је показатељ да смо благословени када смо уједињени и сабрани око Христа, јер Црква јесте једна велика породица. Молимо се Господу који се вазнесе на небо да вазнесе и нашу палу и грешну природу, јер вазнесење Господње је и наше вазнесење. Амин.

Текст и фотографије: г. Стефан Радишић, свршени богослов нишке богословије

Извор: Радио Српски Сион