Храмовна слава у Јаску

На празник Преноса моштију Светог оца Николаја, 22. 05. 2022. године, у селу Јазак прослављена је црквена слава.

Светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Споменко Грујић – старешина храма рођења Пресвете Богородице у Батајници, јереј Немања Теофиловић – парох у Сусеку и ђакон Никола Лукић – асистент за предмете Савремено богослужбено предање и Историја српског богослужења (Универзитет у Београду, Православни богословски факултет) и батајнички ђакон.

За певницом су певали Иван Неђић – професор Карловачке богословије и Александар Гавриловић студент теологије.

Литургијско сабрање је увеличало присуство монахиња манастира Јаска.

По причешћу свештеника верном народу се обратио високопречасни протојереј-ставрофор Споменко Грујић, чију беседу можете послушати у прилогу.

По заамвоној молитви уследио је трократни опход око светога храма након чега је освећено славско жито и пререзан славски колач. Затим је предата четвртина колача будућим кумовима.

Овогодишњи кумови су били Александар, Софија, Јана, Зорица, Божо, Роберт и Михаел а за идућу годину кумство је прихватила фабрика ,,Јазак” на челу се директором Ненадом Ђукићем.

Свети Николај Чудотворац Мирликијски. Пренос моштију.

У време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, 1087. године буде тело свога светитеља пренето из Мира Ликијскога у град Бари, у Италији. То се десило због навале муслимана на Ликију. Светитељ се на сну јавио некоме чесном свештенику у Барију и наредио да му се мошти пренесу у тај град. У то време град Бари био је православан и под православним патријархом. При преносу светитељских моштију догоде се многа чудеса, како од додира моштију, тако и од мира, које се изобилно точило из моштију. Још се у овај дан спомиње чудо светог Николаја над Стефаном Дечанским, краљем српским; наиме, како је светитељ Николај повратио вид слепоме краљу Стефану (в. 6. децембар).

Текст фотографије и звучни запис: Милан Романовић, студент ПБФ-а у Београду

Извор: Радио Српски Сион

Беседа протојереја-ставрофора Споменка Грујића:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *