ПРОФЕСОР МИЛО ЛОМПАР ОДРЖАО ПРЕДАВАЊЕ У ХРАМУ СВЕТОГ ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ У ИНЂИЈИ

Предавањем проф. др Мила Ломпара, редовног професора Филолошког факултета у Београду, на тему„Српски културни образац“, у суботу 26. марта, настављена је реализација циклуса „Српска заветна мисао“ у  Храму Светог цара Константина и царице Јелене у Инђији.

У веома занимљивом осврту на ову изузетно важну тему професор Ломпар је као главне чиниоце српског културног обрасца издвојио светосавску традицију, косовски завет, српске сеобе, идеју националне државе и искуство геноцида у двадесетом веку. Посебно је нагласио да је српски културни образац идеја интегрализма која временом треба да неутралише разорне елементе регионалне свести и да одговори савременим изазовима.

Исте вечери представљена је и његова књига „Слобода и истина“ у издању Catene mundi из Београда. О књизи је говорио Никола Маринковић, извршни уредник у тој издавачкој кући.

Уредник и модератор циклуса предавања „Српска заветна мисао“ је Славољуб М. Марковић.

Снимак предавања ускоро ће бити доступан на јутјуб каналу Храма светог цара Константина и царице Јелене https://www.youtube.com/channel/UCtIbHIgtC30KOM_R5ic5s0g

Реализација циклуса „Српска заветна мисао“ у  Храму Светог цара Константина и царице Јелене у Инђији започета је у јануару предавањем проф. др Милоша Ковића који је говорио о заветној мисли у српској спољној политици до 1918. године. У фебруару је гостоваo проф. др Борислав Гроздић, пуковник у пензији, некадашњи професор Војне етике на Војној академији са темом „Српски војник у косовском завету“.

Тема наредног предавања књижевника Бранислава Матића уредника часописа „Национална ревија Србија“ које је најављено за 29. април, биће „Идеја Трећег пута у српској заветној мисли“.  Крајем маја предавање ће одржати др Немања Девић, научни сарадник Института за савремену историју, а завршна трибина циклуса на тему „Заветна мисао у делу Жарка Видовића“, биће одржана о Видовдану 2022. године.

Храм Светог цара Константина и царице Јелене у Инђији

Фотографије: јереј Немања Мартиновић

Извор: Радио Српски Сион