Духовно сабрање у сремскомитровачком позоришту „Добрица Милутиновић“

У сусрет празновању Светог Симеона Мироточивог, славимо Господа књигом Велики си Господе

Датума 27. марта 2015. године Позориште „Добрица Милутиновић“ је обележило 70 година постојања. У његовој сада већ насталој осмој деценији постојања, одржано је духовно сабрање чији је само повод књига „Велики си Господе“ аутора протојереја-ставрофора др Драгомира Санда, О књизи су говорили уважени академик Матија Бећковић, књижевница и православни публициста Јања Тодоровић, док је драмски уметник Гојко Балетић (чтец у београдској цркви Светог Марка произведен руком блаженопочившег патријарха Иринеја) водио публику духовним стазама на које је текстовима из књиге преко три стотине Митровчана упутила драмска уметница Ивана Жигон.

Поздравну реч упутио је протојереј-ставрофор Гвозден Арамбашић, старешина Саборне сремскомитровачке цркве а у културно-уметничком програму наступила је етно група Храм која делује при Храму Светог архангела Гаврила у Лаћарку. Група негује традиционалну музику Балкана, постоји од 2020. године и води је свештеник Бранислав Дивљак, парох у Лаћарку. Ангелским гласовима су појали чланови етно групе Српски дом предвођени Иваном Маркетановић.

Петнаест прича из пастирске службе проте Драгомира Санда живо илуструју моћ молитве и подвиг хришћанског понашања и у најтежим овоземаљским околностима на страницама књиге чији је издавач Глобосино из Београда.

Академик Матија Бећковић сведочи и тврди да је отац Сандо златник Српске Цркве, са своја два брата свештеника. „Написао је прота Сандо књигу где се овековечују тако важни духовни догађаји, чуда, јер данашњи човек не само да не верује, него не верује да неком верује. А догађају се та чуда која су други доживљавали и потврдили постојање Бога“, казао је између осталог песник Матија Бећковић.

Књижевница Јања Тодоровић је говорила о односу Божјих чуда и наше свакодневице на свечаности речи – Речи вечне и сарадника речи писане, изговорене, певане, овде и сада у овоземном животу, које сведоче Истину, спасоносну међу корицама књиге Велики си Господе.

Читаоцу, поготову из Срема, где је професор Драгомир Сандо био парохијски свештеник и духовник (у Сремској Митровици десет година), нека имена споменута у књизи биће позната, јер су та лица и сами познавали: „Чуда у Цркви нису неопходна. Она само подгревају нашу врлу веру и потврђују је на посебан начин. На једном месту ће Свети Исак Сирин рећи: „Када су чуда закључана безмолвијем (безречно), онда познајеш природне помисли душе и какве ризнице она има скривене у себи.” Чуда су значајна и важна само уколико укрепљују нашу постојаност у „свету изнад нас”, и ако је као такву сведоче.

“Садржај ових прича је потпуно веродостојан. Имена која се помињу су истинска. И то је био једини услов свих које сам питао за благослов – да сачувамо од заборава њихова оваква искуства, те да се тако веродостојно наведу. Већи број поменутих у овој књизи су живи и здрави људи, Богу хвала, и они нека буду сведоци моје веродостојности“, казује нам отац Сандо, а они о којима је писао у књизи били су у сали сремскомитровачког позоришта. Био је то дирљив сусрет, али и прилика да својим присуством потврде чуда која су сведочила постојање Бога, силину искрене молитве Творцу свега света, видљивог и невидљивог.

Заслуге за овако успешно вече припадају сем Црквеној општини, Позоришту које је захваљујући љубазности директорке Јелене Јанковић уступило салу, као и г. Стефану Недићу, вероучитељу у сремскомитровачкој гимназији.

Представљању књиге присуствовало је свештенство са верним народом, ученици средњих школа, Високопреподобни архимандрит Стефан игуман великореметски, представници медија, као и два брата свештеника, Радомир Сандо, старешина цркве Светог Николе у Старом Сланкамену и протонамесник из Граца, отац Миомир Сандо.

Вече је завршено на имању старе мачванске породице Чупић, потомка чувеног војводе Стојана Чупића – Змаја од Ноћаја, великог јунака и десне руке Вожда Карађорђа. Ова дивна породица има музеј посвећен историји војводе Чупића, а сјајни домаћин је био г. Светислав Чупић. Породица Чупић подиже и своју задужбину, цркву Светих бесребреника Козме и Дамјана – манастир Кованчине, на старом имању своје породице, а све по благослову блаженопочившег Епископа шабачког Лаврентија.

Да сарадња нема граница и да се сарадници не заборављају, посведочила је проф. енглеског из Лознице, гђа Сања Симић де Граф која је у Епархији сремској одржала предавања на тему унапређења верске наставе. Из Лознице је послала торту необично украшену плакатом-најавом за духовно вече.

Надахнуте речи са представљања књиге могу се послушати на Радију Српски Сион.

Звучни запис: протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо