Патријарх Порфирије: Молитвом изграђујемо заједницу са Богом и са ближњим и зато је важно да имамо и ову врсту молитава. Започели смо од храма Светог Саве, а ако Бог да, у разним приликама трудићемо се да учинимо природним и нормалним да служимо овакву врсту богослужења у нашем престоном граду, али и свугде где се наш народ моли Богу знајући да је, понављам опет, молитва нама неопходна као ваздух што је неопходан плућима да би човек могао да живи.

Браћо и сестре, нека је на здравље и спасење свето Причешће и молитва. Данас славимо Света Три Јерарха: Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова и Светог Јована Златоустог. Као што знате, празник ове тројце светитеља установљен је онда када су се хришћани између себе делили и свађали истичући једни да је највећи богослов и учитељ Цркве Василије Велики, други да је Григорије Богослов, а трећи да је Јован Златоусти. Тада се анђео јавио једном епископу у Понту и рекао да су они сви једнако пред Богом велики. И тако, од једанаестог века па на овамо, установљен је празник ова света три учитеља Цркве.

Нама, поред наравно њихових дела, учиња и свега онога што су учинили за Цркву у свом времену, али и за нас данас, јесте порука да је највећи онај који свој дар, какав год да је и ма колики је, доведе до максимума. Свако има различите дарове, али свако има шансу да буде и највећи у Духу Светоме у заједници са Христом. Онда када се трудимо, не поредећи себе са другима и нарочито не желећи да имамо дарове и плодове дарова других људи, то јест ближњих, него гледајући у себе, пред Лицем Божјим стојећи препознајемо у себи свој дар и хоћемо њега да усавршимо, Да се кроз тај дар заправо у потпуности предамо Богу и дарујемо себе другима.

Нека је благословен данашњи празник чије прослављање смо хтели да започнемо са, како се то каже, свеноћним бденијем зато што сматрамо, заправо ми хришћани знамо, да без молитве ми не постојимо. Као што је ваздух неопходан за дисање, а самим тим за живот човеков, тако је и молитва неопходна за наше суштинско духовно постојање, јер молитвом ми износимо, откривамо и разоткривамо себе пред Господом, али у исто време стојећи пред Њим кроз молитву постајемо способни да ослушкујући глас Христов препознамо шта Он то нама поручује. Кроз молитву Богу задобијамо истинско смирење, а кроз молитву за ближње ми умекшавамо своје срце, почињемо да истински препознајемо вредност ближњег, да га волимо без обзира какав је он. Молитвом изграђујемо заједницу са Богом и са ближњим и зато је важно да имамо и ову врсту молитава. Започели смо од храма Светог Саве, а ако Бог да, у разним приликама трудићемо се да учинимо природним и нормалним да служимо овакву врсту богослужења у нашем престоном граду, али и свугде где се наш народ моли Богу знајући да је, понављам опет, молитва нама неопходна као ваздух што је неопходан плућима да би човек могао да живи. Нека сте благословени! Још једампут, наздравље и на спасење свето Причешће и молитва.

Извор: СПЦ