Нова збирка песама иконописца Ненада Тошића

ПРЕЛАМАЊЕ СВЕТЛОСТИ И ТАМЕ

Иконописац и фрескописац Ненад Тошић је у суботу 21. маја у Дому културе, у Новом Сланкамену, имао промоцију пете збирке песама под насловом „Људи који рукама додирују шарени месец“. Наталија Максимовић из Новог Сада је том приликом читала песме и водила програм, а на промоцији је учествовао и градски хор Инђије на челу са диригентом Младеном Шкорићем и Ирина Максимовић, саксофон. Протојереј Радомир Сандо је присуствовао промоцији са својом супругом Милицом Сандо, и тиме подржао рад младих уметника.


Ненад Тошић је до сада издао пет збирки песама. Хронолошки то изгледа овако – прва и друга збирка песама су издате 2013. Год. са насловима „Ка Сунцу“ и „Долином суза“, трећа је издата 2014. год. – „После тренутног бљеска“, а четврта 2015. год. – „Авенијом преварених ратника“. Петом збирком песама је, по речима Наталије Максимовић, Ненад Тошић успео да заокружи своју песничку мисао која се протеже на граници између Светлости ка којој и сам тежи, и таме – у којој сви људи понекад обитавају. Поводом пете збирке песама интервјуисали смо младог уметника у Новом Сланкамену, где Ненад Тошић фрескопише храм посвећен Преображењу Господњем.
Да ли у вашим песмама постоји мотив Светлости и таме као основни песнички израз?
– У суштини не можемо генерализовати. Светлост и тама су увек присутни. Ја се надам да у мојим песмама Светлост увек побеђује таму. Колико год моја песма изгледала мрачна, трудим се да у песми увек пронађем Светлост, иначе се не бих могао назвати хришћанином.
Да ли су вам песме лична исповест или песничка метафора о свету?
– Како која песма. У неким песмама може бити лична исповест, у другима критикујем себе, а у појединим себе сагледавам као највећег грешника. Метафора о свету је свакако присутна, јер ја се трудим да пишем индиректно, између редова.
Коју песму бисте издвојили као приближавање духовној Стварности?
– То је свакако 126. песма у првој збирци песама „Ка Сунцу“ која се зове „После хаџилука“, јер је свакако мој одлазак у Свету земљу мени најрадоснији догађај и песма је настала поводом тога. Навео би стих те песме :

„Мени се одавде не одлази,
тамо где идем, нико ме не чека…
Овде је Господ страдао,
овде Васкрсао,
ту сам био ја, мрља најцрња,
ником потребна.“

Да ли инспирацију налазите у фрескописању, где се Светлост другачије поима од светлости овога света?
Мене може свашта да инспирише. Када неко добије песнички дар њега може да инспирише и било која појава овога света. Наравно, мноштво песама сам написао за време сликања фресака. Зато се Светлост коју тражим налази и у мојим фрескама и у мојим песмама.

ВЕРОУЧИТЕЉ ГОРАН ГРУЛОВИЋ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *