Летње сабрање Светог Илије у манастиру је отпочело у недељу 01. августа празничним бденијем које су служили протојереј Небојша Димковић и протојереј Бранислав Мишковић , док је молитвено присуство увеличала високопреподобна мати Параскева, игуманија манастира Јазак.
На сам дан Светога пророка Илије Свету Литургију су служили високопреподобни архимандрит Стефан игуман Велике Ремете, протојереј-ставрофор Маринко Радмило пензионисани парох нирнбершки, протонамесник Радослав Радовановић парох при саборном храму Светог Димитрија у Сремској Митровици и јереј Душан Вишекруна старешина саборног храма Силаска Светог Духа на апостоле у Руми.
За певницом су певали јереј Чедомир Грујић и Милан Романовић студент ПБФ-а .
По заамвоној молитви пререзан је славски колач и освећено славско жито, а по отпусту високопреподобни архимандрит је упутио поучно слово о данашњем дану и његовој величини и значају.
Прослава се наставила за богатом трпезом љубави у манастирској трпезарији. Током обеда обратио се отац Душан Вишекруна.
Свети пророк Илија
Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје, свети Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозват Тесвићанин. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се. У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији. Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова. Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још Језавеља, као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу. Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина; прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу. Пред смрт узе Јелисеја и одреди га за наследника у пророчком звању; својим огртачем пресече воду у Јордану: и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу. Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откр. 11).
Текст: Милан Романовић, студент Православног богословског факултета Универзитета у Београду
Фотографије: Милан Романовић, студент Православног богословског факултета Универзитета у Београду; Димитрије Николић, ученик Богословије Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима
Извор: Радио „Српски Сион“
