Улазак Господњи у Јерусалиму највише су очекивала деца, јер је Господ рекао да у случају да деца заћуте, камење ће проговорити. Пошто су нам срца „окамењена“ због злобе и одрастања у површности света, само они који поново постају деца могу да виде Светлост истиниту. Само они постају живи поново.
Врбица је дечији празник, празник радости и пролећа, јер је и само буђење природе повезано са лепотом обнове света у Христу. Деца су Христу клицала ОСАНА у време оно, али у свако време само деца могу Њега прихватити срцем. Ум се само кроз Светлост истиниту ослобађа од таме греха, и само тада човек може да просуђује и расуђује, да има разум. Зато је срце орган богопознања пре ума, и зато деца увек дочекују Христа.
И у Бешки смо дочекали лепоту пролећа и лепоту Христа кроз децу која су се незлобиво окупљала и играла се по порти Цркве. Махање врбовим гранама, ношење звончића и литија, певање песама са веронауке су Христу пријала и Христос је примио незлобиву жртву. Чисти срцем ће Бога видети, и видели су кроз символе у суботу на Врбици, у Бешки.
Вечерње, са освећењем врбових грана, служили су протојереј-ставрофор Брацо Санчанин и протојереј Мирослав Дамњановић. Све се то догодило године 2016, месеца априла, дана 23. од времена доласка Христовога.

ВЕРОУЧИТЕЉ ГОРАН ГРУЛОВИЋ