Манастир Светих бесребреника Козме и Дамјана данас је прославио храмовну славу. Као и други фрушкогорски манастири и овај има богату и бурну прошлост. Више пута паљен и похаран од стране Турака и усташа увек се уздизао попут феникса. Познато је да га је изградио војвода Рака Милошевић, коморник деспота Јована Бранковића пре више од пет векова. Манастир Раковац је од давнина био преписивачки центар у којем је извршен препис Душановог законика, а многе књиге донете из Русије се овде кориче. Записано је да је 1714. године довршен познати раковачки рукописни “Србљак”, написан од стране монаха Максима.
Из Раковца потичу најпознатији монаси: Севастијан, Епископ будимски, те архијереји Вићентије Јовановић, Павле Ненадовић, Данило Јакшић, Јосиф Шакабента, Пантелејмон Живковић и многи други. Много пута харан и пострадао, манастир би се увек обнављао захваљујући монаштву и вредним мирјанима.
Данас ова светиња, са дубоким ранама времена, изгледа велелепно. Обновљени су конаци, подигнут звоник, обнавља се библиотека, музеј, зазвонила су звона и народ је пристигао на сабрање у славу и част Светих Козме и Дамјана.
Светом Литургијом је началствовао протопрезвитер Бранислав Мишковић уз саслужење протонамесника Вељка Грубача, јереја Александра Чавке, јереја Станка Лакетића, јереја Марка Јањића и ђакона Лазара Павића. За певницом су били студенти Богословског факултета из Београда. Присуство монахиња из манастира Беочин и Лединци је увеличало ово сабрање србског рода. Велики број верника је пристигао са свих страна и испунио храм, многи су приступили путиру и примили Свето причешће, подељена је нафора и приступило се сечењу славског колача и и освећењу жита.
Као и увек добри домаћини, јеромонах Евгеније, настојатељ ове свете обитељи и јеромонах Варнава, духовник манастира Раковац, монахиња Софија и вредне сестре приредише трпезу љубави за све присутне госте.
Текст, фотографије и звучни запис: г. Крсто Калинић
Извор: Радио „Српски Сион“
Беседа јереја Станка Лакетића: