Заштита хришћанског идентитета у једном од најтежих тренутака у историји наше вере

Диогенис Д. Валаванидис, председник Центра за заштиту хришћанског идентитета; Атријум Народног Музеја, Београд 9. јула 2021. године.

„Поштована господо, имам потребу да нагласим да ћемо Центар за заштиту хришћанског идентитета и ја лично, учинити све, и борити се до последњег атома снаге, да се заштити хришћански идентитет и Христова Црква, у тренутку када се суочава са највећим изазовима у својој историји. Нас не интересује и не плаши огромна снага и моћ непријатеља који нам се супротставља, већ нас једино интересује величина и значај светиње коју бранимо, а то је Христова Црква“, рекао је у уводном делу свог обраћања г. Валаванидис.

Из излагања смо сазнали да су многобројна протестна писма упућена на стотине релевантних адреса, али једини повратни одговор је стигао из Руске Православне Цркве која је дала пуну подршку борби за очување и заштиту хришћанског наслеђа.

„Несумњиво су три највећа проблема са којима се хришћанство суочава данас упркос чињеници да је најдоминантнија религија на свету: 1. физичка угроженост хришћана, њихових цркава и манастира; 2. дехристијанизација Европе али и других делова света и 3. угроженост породице као основне ћелије друштва и хришћанства“ рекао је г. Диогенис и додао: „ Имајући у виду драматичност тренутка у коме се налази Хришћанска Црква, ниједан хришћанин, као и ниједна хришћанска заједница, не смеју да буду мирни, спокојни и неактивни, већ морају да учине све како би заштитили темеље наше вере и Цркве, који су данас озбиљно угрожени. И то у првом реду очувањем породице и неговањем традиције хришћанске вере, јер хришћанска Црква нема никог другог на Земљи осим нас верујућих, и зато је то наша света и приоритетна дужност.“

Након г. Валванидиса, протођакон др Радомир Ракић, као гост на предавању, изнео је и своје мишљење о угрожености хришћана у савременом свету.

Диогенис Д. Валаванидис

Рођен је 1955. године у Београду, од оца Димитриоса Валаванидиса, који потиче из грчке породице пореклом из Мале Азије. Породица Валаванидис била је увек окренута својој богатој традицији и увек је носила богату стваралачку енергију у друштвеном, привредном и културном погледу. Многи чланови те породице задужили су историју, а посебно Диогенисов деда др Аврам Валаванидис (1866 – 1913), који је био знаменити хирург, филантроп и хуманиста, осведочени пријатељ српског народа и човек који је љубав према српском роду платио многим казнама, прогонима и страдањима. Стриц Хипократ био је високи дипломатски службеник Краљевине Југославије у Бечу, Будимпешти и Варшави. Када је у питању ова породица многи дневни листови у Србији су писали о њеном настављању на просторима Србије.

Свестан својих корена и традиције, озарен љубављу према људима, а одан завичају и домовини, Диогенис Д. Валаванидис стасао је у истинског градитеља мостова пријатељства између српског и грчког народа, где је показао изванредне резултате. Када је стекао образовање, почео је да ради на веома одговорним радним местима, на којима се показао као човек на чије се разумевање смело рачунати и на чију се помоћ могло увек ослонити. Пролазећи кроз многа животна искушења показао је ванредну стручност најпре као високи службеник Амбасаде САД у Београду, где је доживео значајна искуства у сусрету са многим угледним личностима, међу којима се издвајају Џими Картер и Џорџ Буш Старији, председници САД, Волтер Ф. Мондејл, потпредседник САД, Александар Хејг, Џорџ Шулц и Дејвид Беикер, државни Секретари САД, Лоренс Иглбергер, Џон Скенлан и Дејвид Андерсон, амбасадори САД у Београду. Истовремено, одржавао је веома присан контакт са највишим достојанственицима српске Патријаршије, посебно са блаженопочившим Патријархом српским Господином Германом, као и са блаженопочившим владиком академиком Савом, Епископом шумадијским.

Потом, једно време био је оснивач и директор Културно-образовног центра ”Аристотелис” у Београду, а затим и директор финансија и администрације у београдским пословницама америчког и грчког авио-превозника „Пан Американ“ и „Олимпик Аирвејз“. Упркос бројним обавезама, Диогенис Д. Валаванидис радио је, а и данас много и неуморно ради на културним и другим активностима, које имају неизрецив значај по питању очувања Хеленизма, а тиме и идентитета грчког народа. Посебно је запажен његов рад на оснивању српског одбора за повратак партенонских скулптура, које се налазе у Британском музеју у Лондону, као и његов рад на окупљању и организованом деловању хеленске заједнице, која је трајно настањена на просторима Србије. Тај рад омогућио му је бројне сусрете са истакнутим личностима из света политике, културе и религије међу којима су од посебног значаја сусрети са Константиносом Стефанопоулосом и Каролосом Папуљасом, председницима Републике Грчке, Костасом Караманлисом, председником владе Републике Грчке, Димитрисом Аврамопоулосом, градоначелником Атине, Дејвидом Лемијем, министром културе Велике Британије, Жил Дасеном, познатим светским режисером и супругом знамените Мелине Меркури и многим другим јавним личностима. Сусрет са васељенским патријархом Вартоломејом Првим у Патријаршији у Констатининополису представља круну досадашњег труда Диогениса Д. Валаванидиса у залагању за неометану делатност Васељенске патријаршије у Константинополису, која је у последње време суочена са бројним проблемима по питањима опстанка и територијалне јурисдикције.

Диогенис Д. Валаванидис говори енглески, грчки и српски језик и веома успешно ради на књижевном стваралаштву. До сада је објавио три књиге: Дан повратка, Отмен свет и Крв Мале Азије, које на својеврстан начин представљају круну његових активности на пољу културе и уметности. Члан је Удружења књижевника Србије.

Орден Светог цара Константина Српске Православне Цркве г. Валаванидису за истрајну борбу за заштиту српског наслеђа, углавном цркава и манастира на Косову и Метохији

На дан 26. септембра 2013. године, Диогенис Д. Валаванидис је одликован једним од највиших ордена Српске Православнe Цркве – орденом Светог Константина. Уручио му га је блаженопочивши Патријарх српски г. Иринеј, у присуству свих чланова Светог Синода Српске Православне Цркве. Патријарх је тада између осталог рекао: “орден Светог Константина, награда је г. Валаванидису за деценије преданог рада на очувању и заштити српског наслеђа, углавном цркава и манастира на Косову и Метохији.”

Благодаримо Зорици Зец за достављен извештај

Извор: Радио „Српски Сион“