Порука Његове Светости Патријарха румунског г Данила поводом упокојења Преосвећеног Епископа Атанасија:
Вест из Српске Патријаршије о одласку са овог света Његовог Преосвештенства епископа Атанасија Јевтића донела је тугу у срца свих који су га познавали. Достојан ученик оца Јустина Поповића, епископ Атанасије је студирао у Србији, Грчкој и на Западу, остављајући за собом многа дела и студије од велике вредности за православну теологију. Објавио је многе књиге и студије на новогрчком, француском, енглеском, руском, бугарском, немачком, италијанском и другим језицима. Његово дело је значајно не само за Српску Православну Цркву него и за цело православно богословље.
У његовом делу видимо широку отвореност према целом хришћанском свету утемељену у огромном знању о списима и ставовима Светих Отаца, других црквених списатеља, али и древних и савремених филосoфа, као и православних и неправославних теолога.
Његова теолошко-философска дела тичу се савременог доба и дају одговоре на проблеме са којима се суочава друштво. Преосвећени Владика Атанасије објавио је велики број књига и преко петсто студија и радова. Преводио је дела са старогрчког, новогрчког, старославенског, француског, енглеског, италијанског и руског језика. Његови радови су из области теологије, антропологије, историје Цркве, као и других области. Као признање за његово теолошко и философско дело, постао је члан Српског удружења писаца, а одредница са његовим именом уврштена је српску, грчку и руску енциклопедију.
Блажене успомене владика Атанасије је био један од најактивнијих јерараха Српске Православне Цркве. Његово Преосвештенство је увек показивао непоколебљивост у православној вери као и очинску љубав и мудрост учитеља, свештеника и јерарха Српске Православне Цркве. У овим тренуцима туге за Српску Православну и све Православне Цркве молимо се Исусу Христу, Првосвештенику будућих добара (Јеврејима 9:11), да душу епископа Атанасија упокоји са светима, где нема бола, туге, уздисања, него где је живот вечни. Вјечнаја памјат, у векове векова!
Данило, Патријарх Румунске Православне Цркве
Извор: Епархија захумско-херцеговачка, СПЦ