Дана 11.10.2020. године, након Свете литургије, одржано је предавање о празнику Покрова Пресвете Богородице. Предавач је био протонамесник Радослав Радовановић, свештеник при саборном храму Светог Великомученика Димитрија у Сремској Митровици. Отац Радослав је најпре прочитао молитву за призив Светог Духа и поздравио све присутне. Потом је кренуо са малим уводом о значају Пресвете Богородице, као мајке нашег Господа Исуса Христа и наше заступнице пред Богом. Истакао је да је Марија била обична, проста и смерна девојка која је имала велику љубав према Богу, те је с тога била изабрана да баш она буде та која ће родити спаситеља света и коју ће сви нараштаји са правом називати „Богомајка“.
Отац је такође нагласио да је њу одликовала једна од највећих хришћанских врлина, а то је послушност. О послушности нам говори и молитва Господња „Оче наш“. У њој се управо говори о томе колико је важно да своју вољу, која је често слепа, подчинимо вољи нашег Господа Исуса Христа, који најбоље зна којим путем треба да пођемо. Управо тој „Господњој вољи“ се подчинио и Свети Андреј, који је добровољно изабрао терет јуродивости, како би на тај начин избегао светске похвале и признања а приклонио се стицању оног „Небеског блага“, а које нас чека у Царству Небеском.
Он је имао тај дар да је 911. године, за време византијског цара Лава Мудрог у цариградском храму у Влахерни (северозападни део Цариграда), угледао на небу Богородицу која је са обе руке, раширила свој омофор и њиме као да је покривала окупљени народ. Сва је блистала у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. То се догодило у четврти час ноћи а Свети Андреј је упитао свог ученика, блаженог Епифанија: „Видиш ли, чедо моје, Царицу света како се моли за сав свет?“, а Епифаније одговара: „ Видим, Оче свети, како је покрила својим часним покровом, који је светлији од муње, сав народ који је у храму!“. Овим благословеним јављањем, Пресвета Дјева је потврдила молитвено заступништво и утеху за васцели свет. Исти случај се дешава и на Светој литургији у моменту када се поје „Достојно јест“.
Тада је Богородица на невидљив начин присутна међу нама. Њу могу да виде само они који су чиста срца, а управо такав је био и Свети Андреј. Господ често удостоји оне људе за које би обичан свет имао само речи поруге и Њих удостојава да буду сведоци чуда, да би се испуниле речи Светог писма: „Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многима ћу те поставити; уђи у радост господара својега.“ (Мт: 25, 21).
Отац Радослав је говорио и о „Симболу вере“, као основном догмату наше Православне вере, којег треба да се придржавамо. На самом крају свог предавања, Отац Радослав је изнео нека своја искуства са посете Богородичине цркве у Влахерни, а споменуо је и успомену на мати Рафаилу, игуманију манастира Мала Ремета, чија је манастирска црква посвећена управо овом празнику, а то је Покров Пресвете Богородице. Било је речи и о савременој конотацији термина „чудо“, које можемо да видимо у медицини, када говоримо о настанку и развоју ћелије, као основне јединице грађе и функције свих живих бића. Чудо је и како се ембрион развија у утроби мајке и на свет долази ново живо биће.
Толико је много чуда која се дешавају око нас а сваки човек одлучује да ли ће да увиди да у томе има Божанског удела или ће да развој живог света припише еволуцији. Многи неверујући научници су постали верујући, када су схватили колико су Божанске могућности велике, а колико су наше људске способности мале. Ту се предавање завршило, а верници су отишли својим домовима поневши драгоцена духовна искуства и упутства, надајући се опет неком скорашњем душекорисном предавању.
Tекст и фотографије: вероучитељ Александар Цигановић
Извор: Радио „Српски Сион“
