Настојатељица манастира Богородице Тројеручице под Авалом, мати Злата у посети манастиру Петковици

У суботу, 15. августа 2020. године, у монашком сусрету игуманије манастира Петковице, мати Антонине и настојатељице манастира Богородице Тројеручице под Авалом, мати Злате провејавале су теме о монашком животу и испуњавању свих задатака које Света Црква налаже у ширењу јеванђељске речи и Православља, у одбрани вере и поучавању народа и призивања на духовну обнову и препород.

Мати Злата је овом приликом обишла манастир са економијом,  нови конак у којем су радови у помоћним просторијама, као и просторије за окупљање верног народа око трпезе љубави. Келије којх је 11, су уређене али без намештаја те је свака помоћ у опремању добро дошла.

У оквиру старог конака мати Антонина је обезбедила посебно собу за сестру која се нађе у болести а којој је неопходна нега, пажња и медицинска услуга с обзиром да је надомак манастира болница у Сремској Митровици, а  у манастирском животу учествују лекари, физиотерапети и друго особље које медицину доживљава као дар од Бога.

Скромни прилог завршетку конака припремили су благочестиви људи, а мати Злата је предала и ваљак за пеглање, дар брата у Христу, што ће сестрама у многоме олакшати посао.

У пратњи мати Злате био је г. Зоран Вучић, главни и одговорни уредник Издавачке фондације Архиепископије београдско-карловачке.

Монашки живот у општежићу овога сестринства одвија се по Типику наше Свете Цркве, а пред кивотом са делићем моштију покровитељеке и заштитнице манастира, Свете Петке, молитве за здравље потребитима чита духовник овог манастира, отац Веселин Пурић.

Монаштво је Јеванђеље које хода

Монаштво је интегрални део живота Православне Хришћанске Цркве, и односи се пре свега на начин живота и подвига који је најближи јеванђелском идеалу. Изворно сам појам монаштва означава усамљенички начин живота побожних Хришћана, живот одвојен од сујетног света и његових лажних радости. Као облик живљења настао је на истоку (Египат, Палестина, Сирија) у 4. веку у виду тежње ка узвишенијем, чистијем морално – духовном животу православних верника.

Монаштво је најкраћи и најбезбеднији пут до спасења (али не и једини), пут којим се ређе иде, али који је прав и поуздан. „Уђите на уска врата, јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст и много их је који њиме иду, јер су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе“ (Мт.7.13-14).То је живот посвећен молитви за све људе, богомислију и борби против зла у нама и око нас (што је најтежи вид борбе победити своју сујету).Треба видети и схватити праву вредност свих ствари, земаљских и небеских, а не посматрати кратковидо, јер задовољство живота у његовој пуноћи не осећају они који га доживљавају по мерилима света, него они који га духовно живе. (извор: Манастир Студеница).

Извор: Епархија сремска

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *