У среду 11. марта 2020. године, у храму Вазнесења Господњег у Јакову служена је Света архијерејска Литургија Пређеосвећених дарова којом је началствовао Преосвећени Епископ сремски Василије.

Света Литургија Пређеосвећених Дарова једна је од најлепших и најдирљивијих служби Православне цркве. Истовремено, то је важан позив на чешће причешћивање светим Христовим Даровима. У овом богослужењу одјекује глас далеких векова, глас живог, раног црквеног Предања. Тај глас опомиње да верници не могу да живе живот у Христу ако стално не обнављају своју везу са Извором живота, причешћујући се Телом и Крвљу нашег Господа. Јер, Христос је, по речима Светог апостола Павла, „наш живот“ (Кол 3:4), пише протојереј В. Потапов.

Преосвећеном владици су саслуживали парох батајнички Милорад Симић и  јереј Бранислав Јовановић, старешина прогарског храма Светог архангела Гаврила, као и ђакони Горан Власац и Слободан Кузмановић.

Повод овом молитвеном сабрању била је исповест свештенства и вероучитеља архијерејског намесништва земунског. Подсећајући се апостолског савета да свагда исповедају једни другима своја сагрешења и да се моле једни за друге (Јак 5,16) свештеници су приступили Светој Тајни исповести. Исповедник свештенства архијерејског намесништва земунског био је високопречасни протојереј-ставрофор Бранислав Поповић.

Свештенство овог намесништва заједно са вероучитељима и школском омладином, и верним народом, следујући химнама хвале, благосиљајући Господа у свако време, приступили су Чаши живота.

Током Литургије поучно слово о свештеничком позиву, по благослову Епископа Василија, произнео је протојереј-ставрофор Миле Јокић, старешина храма Светих Ћирила и Методија у Бусијама, архијерејски намесник старопазовачки.

На крају литургијског сабрања вернима се обратио и Епископ сремски казавши да је ово право време када сви ми имамо шансу да станемо у наручје Господа и поручио да се пресаберемо, да се обавежемо као у молитви Господњој да опростимо ближњем свом. „У времену и у веку у којем ми живимо пуно је искушења и зато је потребно да се управимо ка Богу и  Његовом мирном пристаништу,“ казао је Епископ Василије.

Домаћини сабрања протојереј-ставрофор Милутин Илић, старешина јаковачког храма и његов сабрат, отац Перица Влаинић, припремили су трпезу љубави током које је на тему „Велики пост као подвиг спасења у Цркви“ казивао мастер теолог Никола Ерцег, вероучитељ у Основној школи „Вук Караџић“.

Прота Милутин Илић је Епископу сремском Василију у спомен на данашњи дан даровао дивно украшен крст из Јерусалима којим ће благосиљати верни народ Епархије сремске.

На крају овог сабрања царског свештенства кратку проповед о Светој Четрдесетници и припремама за Васкрсење Христово произнео је протојереј-ставрофор Бранислав Поповић.

из проповеди проте Бранислава Поповића

Шта рећи у ово време Великог Часног поста Свете Четрдесетнице и себи и другима него: Браћо, кајте се и спасавајте.

Време Свете Четрдесетнице је најподесније време када смо позвани да размишљамо о себи, о свом животу и ономе што нас кроз живот прати, о ономе у чему се ми налазимо. Онај који се искрено каје (а то  кајање треба да извире из дубине душе) после кајања осећа благодат великог растерећења и  духовног олакшања. У поређењу са физичким оптерећењем, то је као кад вам неко наметне велики терет на плећа који носите на одређену удаљеност  и када дођете до тог места, скинете тај терет  са себе, онда одахнете и кажете, Господе, хвала Теби. Хвала Ти Господе што сам се ослободио овог терета и бремена.

Замислите каква је радост духовна када се растеретимо греховног бремена, када стресемо са себе сву прљавштину коју са собом носимо…

Ми који смо обучени у благодат свештенства Божјег имамо велику одговорност пред Богом и пред Црквом Божјом, – како се понашамо, шта чинимо и шта ће нас снаћи. Јер, свако добро се награђује, а оно које није у том контексту оно се кроз опомену и кажњава. И ако ми, трезвено, а морали бисмо браћо моја трезвено да размишљамо како ћемо се спасити. како ћемо доћи до спознања вечне божанске Истине и правде Божје, онда знамо да је то кроз врата покајања и сједињења са Господом. Страх и трепет треба да обузме сваког када приступа Светом сједињењу на светој Евхаристији са јединим Господом Који је Себе принео на голготску жртву ради спасења свих нас.

Прихватимо снагом вере, снагом доброг чињења, снагом удаљавања од онога што није добро, присаједињење са оним што је добро у Господу који је пуноћа свега чему треба да тежим, чиме треба да се тешимо и коме треба да се радујемо. Нека да Господ да све ове дане који су пред нама до Светог и победоносног Васкрсења Христовог проведемо у тиховању, у размишљању о себи и о својим делањима. Размишљајмо како да будемо бољи данас него што смо јуче били – то је наше уподобљавање ономе што се од Бога открива и даје.  Ту духовну пуноћу желимо да откријемо, нека нам Господ открије прави истински пут а на нама је да чинимо оно што је до нас.

Извор: Сајт „Епархија сремска“