У недељу, 27. децембра, у парохијском дому храма Ваведења Пресвете Богородице у Инђији одржано је предавање на тему „Православље и окултизам“. Предавач, Јања Тодоровић, све присутне је упознала са окултистичким појавама овога доба. Окултизам (магија, астрологија, врачање, гатање, појаве демонске, илузије, биоенергија…) у свету има свој псеудонаучни покрет који жели да окултизам добије светско признање. Кроз лично искуство док је била ван брода Цркве као астролог, а затим кроз промену у сопственом животу, Јања сведочи о сили Бога Живога. Њено искуство, богословска учења после обраћења, као и лични подвиг, предавању су дали посебан печат. Сви присутни су могли јасно да разумеју разлику између благодатног учења Светога Духа и учења која су људима открили пали анђели.
Предавач говори о томе да пали анђели због своје моћи и близине Богу могу бити веома убедљиви у својим лажним откровењима. Та откровења се заснивају на злоупотреби дарова Божијих и искривљеном учењу о творевини. Јања сведочи да је православље премудрост Божија, а не мудрост човечија или демонска. Све време у свету траје борба између смисла и бесмисла, Христа и антихриста – а појава антихриста очитоваће се кроз лажна чуда и откровења демонска која су све више доступна човеку. Међутим, православни народи треба да буду мудри, да у свакој науци, свакој мудрости човечијој, изаберу оно што је добро, а да науке демонске одбаце од себе. Тада ће премудрост Божија и благодат Светога Духа којима смо запечаћени у крштењу бити видљиво присутне. Хришћани не треба да се плаше, већ да сведоче до крајева земаљских Христа кроз лични подвиг, љубав и мудрост у Духу Светоме. Са освртом на Светога Кипријана и Свету Јустину, Јања говори да је вера силна да промени човека. Попут Светога Кипријана који је био служитељ Луциферу и маг који се обратио Богу схвативши самообману, тако и свако ко се покаје може постати син Бога Живога – бог по Благодати.
Ово предавање оставља дубок утисак и препоручујем га свима, јер буди веру у Богочовека Христа, као и Светог Животворног Духа.
Вероучитељ Горан Груловић