У понедељак 24.02.2020. год. у сали Српског дома при Саборном храму Светог Великомученика Димитрија, одржан је састанак вероучитеља Сремскомитровачког намесништва и координатора за верску наставу Епархије Сремске, господина Предрага Миодрага. Састанак је почео молитвом за призив Светога Духа, а онда је уследило обраћање господина Предрага. Предавач је у почетку свог говора говорио о свом личном катихетском раду, као и о предностима и манама са којима се сусретао кроз свој вишедеценијски професорски стаж. Предраг Миодраг је завршио богословију Светог Саве у Београду (1973), средњу музичку школу у Задру (1976), Петроградску Духовну академију (1981); и диригенстки одсек при истој Академији (1982).
Бавио се педагошким радом од 1973, кад је почео да предаје црквено појање, основе музике и хорско певање у богословији света Три Јерарха у манастиру Крки (1973-1976); Од 1982. год. је предавао црквено појање са правилом и водио Хор студената на Богословском факутету СПЦ; Предавао је и на Академији СПЦ за уметности и консервацију од оснивања Академије 1993. г. Од академске 2004/2005. на основу одлуке Наставно-научног већа Академије предавао је на предмету Основи црквеног појања са правилом.[1] Задњу деценију свог наставно – научног рада провео је као професор црквеног појања при богословији Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима. Водио је велики број хорова и издао више књига које се тичу тематике црквене музике и црквеног појања.
Своје обраћање колегама вероучитеља је почео навођењем примера о развијању богословске мисли код српских теолога. Наводио је примере аве Јустина Поповића као и примере Светог Владике Николаја Велимировића. После се надовезао и на примере научног рада Митрополита Црногорско – Приморског Др Амфилохија Радовића и владике Бачког Др Иринеја Буловића ( са посебним акцентом на његовој докторској тези). Било је речи и о познатом каноничару Сергеју Троицком, као и о опису рукописа манастира Дечани професора литургике Лазара Мирковића. Као значајан пример старих рукописа од значаја навео је и Крмчију нашег великог Просветитеља и Првог Српског Архиепископа Светог Саве. У даљем обраћању имали смо прилику да добијемо конструктивне савете у погледу већег укључивања деце у литургијски живот цркве. У овом делу је као добар путоказ наведена реченица професора, протојереја – ставрофора Славка Зорице у којој он каже да је деци поред теоретског знања из верске наставе потребно и ангажовање у погледу певања црквених песама. Професор Миодраг се са том констатацијом слаже али као неопходно сматра и ангажовање кроз стварање ликовних радова ђака ( у којима би они изразили своју креативност). Као још један веома битан фактор наведена је и Љубав. „Цело Свето Писмо је Љубав“ – наводи професор Предраг у свом обраћању. Треба се активније укључити у ангажовању ученика у предмету верске наставе, а то се управо чини кроз организовање разних концерата ђака веронауке и кроз организовање Светосавских академија и приредби. Такође, професор као значајну наводи и корелацију са другим предметима и наставницима. Спомиње као неопходне и сусрете са родитељима деце, како би се они ближе упознали са наставним планом и програмом, као и уџбеницима који ће деца користити. Као кординатор обишао је до сад већину намесништава, а посебан утисак му је оставила препуна црква деце и старијих људи при цркви у Инђији. Професор је имао пре нас састанке на нивоу Румског, Шидског и Сремскокарловачког намесништва са којих је понео такође веома лепе утиске. У плану му је и скорашња посета Пазовачког намесништва.
Пред сам крај састанка сви вероучитељи су рекли по коју реч о себи и свом педагошком раду. Професор је све то забележио и рекао да ће пробати да учини све како би се верска настава одвијала у најбољем реду. Посебно интересантан пример је био пример вероучитеља Бранислава Павкова који обавља дужност катихете при КПЗ Сремска Митровица. Он свакодневно разговара са осуђеницима о духовним питања која су интересантна за њих. У оквиру затворског комплекса постоје и две капеле : Свете Петке и Светог Варнаве Хвостанског. У њима се врше службе петком и суботом а осуђеници учествују у богослужењу. У оквиру КПЗ –а постоји и верска радионица у којој затвореници резбаре црквене иконе. До сада су израдили 4 цела иконостаса, што је заиста за сваку похвалу. У даљем разговору се обратио и вероучитељ Живко Тодоровић, који је говорио о свом искуству као предавача у установи за основно и средње образовање деце за сметњама у развоју. Ту се и наш професор Предраг надовезао и споменуо како је једна од бољих терапија за децу са сметњама у развоју терапија кроз црквену музику. „Она на њих делује благотворно“ – истакао је професор. На самом крају сви учесници су отпевали „Достојно јест“ и са собом понели лепа сазнања из поља верске наставе као и литургијског живота наше Свете Цркве.
Текст и фотографије: Вероучитељ Александар Цигановић
[1] Подаци преузети са интернет странице манастира Ваведења Пресвете Богородице, Београд.
Извор: Радио „Српски Сион“
