Изложба Свети Сава, Светогорац и Хиландарац

Изложба Свети Сава, Светогорац и Хиландарац: Савремени ликовни израз, отворена у Конаку кнегиње Љубице у Београду

Фенечки бисери песмом увеличали свечано отварање

Поводом осамстогодишњице самосталности Српске Православне Цркве, као део програма прославе јубилеја која је уприличена у Солуну и Београду, Задужбина Светог манастира Хиландара и Светогорски дом (Η Αγιορειτική Εστία – Mount Athos Center) приредили су групну изложбу која доноси савремене уметничке представе Светог Саве у Конаку негиње Љубице у Београду.

Изложбу је по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја у среду, 19. фебруара 2020. године отворио Епископ ремезијански г. Стефан (Шарић).

На почетку вечери се обратио директор Светогорског дома. г. Анастасиос Дурос, који је иначе и кустос изложбе; пренео је поздраве градоначелника Солуна, уједно и председник Управног одбора овог дома. „Свети Сава је светитељ који је успео да уједини кроз своју делатност Србију, Солун и Свету Гору, што је био један од главних циљева ове изложбе која ће после Београда, наставити свој пут у Бањалуку и Црну Гору,“ казао је г. Анастасиос Дурос.

Игуман манастира Хиландара, архимандрит Методије је пренео поздраве братства светогорске лавре, манастира Хиландара и говорећи о прослављању осам векова самосталности Српске Православне Цркве и осам векова од хиротонисања Светог Саве за првог Архиепископа, додао је:

„Свети Сава је све спајао а не раздвајао. Сведоци смо посебно у наше дане одређених подела међу патријаршијама и православним народима и азто, да се угледамо на Светог Саву, да нам он послужи као пример. Да се уздамо у његове молитве да нам помогне, да наставимо његово дело и будемо једно, јер смо заиста сви у Цркви Христовој једно Тело Христово а глава тог тела је сам Исус Христос.“

Преносећи благослове Патријарха Иринеја, Преосвећени владика Стефан је казао да присуство оволиког броја људи на вечерашњој изложби значи да се народ враћа вери, култури, уметности и свему ономе што је вечно

„Нека вече буде благословено, нека нас иконе загрле и буду вечно надахнуће…“ казао је Владика Стефан отворивши изложбу за коју је заблагодарио монаштву нашег манастира Хиландара и игуману, архимандриту Методију, за све што чине на славу Бога и свих нас.

Фенечки бисери који под духовном руком архимандрита Макарија, настојатеља фрушкогорског манастира Фенека песмом радују сва срца овом приликом су на свечаном отварању изложбе певали у славу Господњу, Светог Саве и светог Косова и Метохије.

Изложба Свети Сава, Светогорац и Хиландарац

19. фебруар – 3. март 2020.

Конак кнегиње Љубице

Изложба се састоји од радова следећих радионица и уметника: Иконографска радионица Келије Светог Николаја – Буразери, Радионица манастира Макринос, јеромонах Анастасије из Келије Светог Јована Претече – „Дионисије из Фурне“ манастира Кутлумуша, Јоргос Кордис, Константинос Вафијадис, Јанис Мастеропулос, Симеон Теодосопулос, Јеремија, Миомир Буцало, Александар Дероко (†), Љ. Ђурђевић, Зоран Граовац, Снежана Јовчић-Олђа, Горан Јовић, Тодор Митровић, Јовановић Пале, Бранислав Петрић, Вања Сапунџиева, Никола Шарић, Светислав Станковић, Љиљана Ковачевић, Драган Бартула, Мирко Ковачевић, Момчило Фундуп.

Иницијативу за организацију програма у оквиру којег је приређена изложба покренуо је архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара, као члан Управног одбора „Светогорског дома“(чији су оснивачи Град Солун и Свештена заједница Свете Горе Атонске) и председник Управног одбора Фондације „Задужбина Светог манастира Хиландара“ (чији је оснивач манастир Хиландар). Идеја је потекла као општи светогорски допринос у обележавању великог јубилеја српског народа, Српске Православне Цркве и монашке заједнице Свете Горе.

Танасиос Семоглу, професор византијске археологије и уметности на Катедри за историју и археологију, Аристотеловог универзитета у Солуну, пише у каталогу: „Изложба Светогорског дома тежи да обогати ликовни материјал, додајући нове слике изузетно занимљиве за данашње разумевање светитеља, већ постојећим, на којима је приказан засебно или са својим оцем, великим жупаном Стефаном Немањом, касније монахом Симеоном.

Такође јеромонах Анастасиос у Келији Дионисија из Фурне на Светој Гори, микрографски приказује епизоде из живота Светог Саве, следећи традицију иконописања дочарану у богатом циклусу од двадесет девет сцена, постављених у трпезарији манастира Хиландара, делу јеромонаха Георгија Митрофановића 1621-1622.

Посебно интересовање изазива и дело Александра Дерока који драматично и осећајно слика сцену спаљивања моштију светитеља од стране Турака на Врачарском платоу 1594. године, као чин одмазде због побуне Срба.

Разноврсност дела, материјала и техника приказаних на изложби, несумњиво доказује посебно место које Свети Сава има ус вести и срвима не само Срба, већ свих православних на Балкану који су га потврдили као васељенског светитеља.“

Свечаном отварању изложбе присуствовали су поред свештенства Архиепископиеј Београдско-карловачке, представници јавних и културних установа, директор Патријаршијске библиотеке др Зоран Недељковић, представници Задужбине Хиландара у Београду, многобројни пријатељи и сарадници, представници медија.