Освећена црква у насељу Шангај у Батајници
– Духовно просвећење српског народа је на свештенству, поручио Епископ сремски г. Василије на освећењу црква Светог Јована Шангајског
Нека не чуди што прослављајући врховне апостоле Петра и Павла и објављујући васељени да имамо још један храм за српски род и све православне хришћане – храм посвећен Светом Јовану Шангајском – почињемо реченицама Епископа сремског Василија, изреченим на завршетку свесаборског прослављања Господа и Божјих угодника, јер то је и порука зидања храма – неопходно нам је преумљење у срцу и мислима:
„Поред обновљених фрушкогорских светиња, манастира, богомоља, подигнуто је преко тридесет нових цркава, укључујући и неколико нових манастира … Хоћу да кажем деци овога места, свештеницима: имамо све; на вама је, браћо, и на нама свима да радимо на духовном препороду свога народа. Можда је лакше брату Младену, градитељу, да циглу по циглу слаже, и из дана у дан се види како расте светиња. Духовни препород српског народа много је тежи. На свима нама је тај први задатак: да у нашем народу долази до преумљења, јер је било довољно апатије, учмалости и инертности у народу који као да каже: не знам ко сам, шта сам, где све ово води. Мора да се догоди духовно преумљење у свакој српској души. Сви заједно треба да изграђујемо духовни препород нашега народа.“
Само Божји промисао је уредио да се светитељ Јован Санфранцискански и Шангајски, некад давно, стицајем животних околности, иако српског порекла, нашао у царској Русији одакле је због политичких прилика са породицом дошао у Србију. Мајка Србија је као права мајка примила руске емигранте који су под окриљем Српске Православне Цркве служили и Господу и народу српском и руском. И данас су се историјске и духовне везе везе ових двају једноверних народа потврдиле.
Необичан по свему, Свети Јован Шангајски беше онај за кога је Свети владика Николај Охридски и Жички говорио богословима у Битољу и, иначе, верном народу да дођу и виде и чују живог светитеља!
Господу је све могуће, па је могуће да је данас у насељу Шангај у Батајници повезао у једноме духу и Шангај и Сан Франциско, и велику Русију и европске земље у којима је Свети Јован Шангајски служио, сјединио све са Србијом изнад Истока и Запада, како и песма казује.
У Шангајској улици у Шангају, предграђу Батајнице, велика је сведочили смо велику радост: прославили смо након вишенедељног Петровданског поста празник апостола Петра и Павла, и особито се радовали новоподигнутом храму посвећеном великом Светитељу Јовану Шангајском. На три стотине квадратних метара и у висини до тридесетак метара, на плацу који је дала Општина Земун, под небеске сводове винуо се храм на којем је непрекидно, сем на празничне дане, са својим градитељима радио г. Милан Заклан из Бусија. Радови ће се наставити према предвиђеном плану: прво ће се црква покрити бакром, затим ће се малтерисати изнутра и извести инсталације.
Да пренесемо данас утисак о цркви која у себи обједињава неколико стилова, а преовлађује византијски: огромна је по свему, а највише по светлу које у њу кроз окна улази са свих страна, те се осећало како то Божја светлост продире, обасјава све присутне на Литургији; надамо се величанствености ове цркве и пуноти за кратко време, јер видесмо на делу Љубави окупљене око градње православног храма, којим се уз храм на Галеника насељу заокружује једна од православних грађевинских подухвата Епархије сремске.
Чин малог освећења храма извршио је Епископ сремски Василије, и од данас ће храм бити у богослужбеној употреби, а у њему ће богослужити јереји Горан Цвијановић (старешина) и Дарко Кончаревић, досадашњи професор достославне Карловачке богословије.
Уз несебичну помоћ и подршку младим свештеницима, стари и искусни протојереј-ставрофор Милорад Нишкић, велики неимар и градитељ, бди над храмом и над својим чадима, колегама, предајући им знање, искуство, као и о свима добрим људима који се одазивају позиву за градњу храма у славу и част Светог Јована Шангајског. Седам цркава је неуморни прота Милорад Нишкић са народом и свештенством изидао; кад се осврне уназад, своме роду и својој Цркви дао је себе и узидао себе!
Торжественом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ сремски Василије уз саслужење архијерејског намесника земунског протојереја-ставрофора Слободана Радојчића и свештенства Епархије сремске: протојереј-ставрофор Милета Матовић, протојереј Радоје Вукотић, јереј Дарко Кончаревић (парох при храму Светог Јована Шангајског), јереј Милан Алимпић, као и ђакони Слободан Вујасиновић и Радован Кодић.
Приневши бескрвну жртву Господу и причестивши народ Светим тајнама, Владика Василије је честитао данашњи празник апостола Петра и Павла, изложио њихово житије, и посебно честитао на храму подигнутом у славу Господњу и светитеља Јована Шангајског:
„У овој прекрасној светињи Светога Јована Шангајског чудотворца, и светога у Господу наших дана, која се подиже на овом прекрасном и светом месту, данас одслуженом светом архијерејском Литургијом и малим освећењем храма може се служити Литургија овога и онога света. Молитве које смо сви ми сабрани у име Божје принели у светоме храму, у славу светих апостола Петра и Павла чији данас празник и читава Васељена прославља, узнели смо их за све овде присутне, али и за све Србе широм света, за све православне хришћане.
Прослављамо данас овде и Светог Јована Шангајског, сабрата и савременика Светог владике Николаја Охридског и Жичког и многих српских светитеља и оних душа које је Свети Јован Шангајски својом молитвом и духом, својом благодаћу и даром Неба укрепљивао у вери православној.
На овом месту које се Шангај зове, не сасвим случајно, не без разлога, ми смо управо измолили Светог Јована Шангајског да овом месту, које се управо тако зове, подари светињу у славу Божју и њему у част…“
Житељима насеља Шангаја и Батајнице, као и свима који буду долазили у ову светињу и клањали се честици моштију светитеља, пожелео је Владика сваку благодат од Господа, и захвалио свим приложницима, ктиторима, добротворима, Општини Земун која је имала и има и данас визију шта чинити да се сабира народ Божји.
Лета Господњег 2014. било је освећење темеља храма. И о темељу храма, или темељу људском казивао је Владика Василије:
„Ми смо овде изидали храм захваљујући великој компанији г. Бранка Миљковића који је подарио темељ овој светињи. Али, темељ и чврстина не бива без других компоненти у нашем животу – треба да буде и благост и милост, или лепота која се одликовала и очитовала у имену апостола Петра и Павла, којима је Господ одредио та имена … Нама је Бог подарио имена, кум наш, нама је подарио имена по светитељима или прецима, и то име носи са собом и одговорност. То је име означава препород у души сваког појединца. Кроз име добијамо нови карактер и нови смисао живота, ново преумљење у својој души. Име призива, позива и, изнад свега, даје задатак свакоме од нас. Када је Господ позвао рибаре и апостоле, он им је Духом Светим променио њихов живот. Остављали су свој претходни живот и ишли за Господом. Не треба се се чудити томе како је могуће да једним позивом Господ учини препород у души појединца…“
Заслужнима за градњу овога храма подељена су признања.
Свети Архијерејски Синод је високо признање наше Цркве – Орден Светога Саве – доделио г. Бранку Миљковићу из Београда; Орден Светог Владике Максима – господи Милану Заклану и Милану Цревару.
Захвалнице су добили: Стева Косановић, КУД Батајница, Жељко Петковић, Драгомир Угљешић, Љуба Манасијевић, Ратко Цветковић, Зоран Јеличић, Ђорђе Радиновић.
Током ручка присутнима је захвалио и носилац ордена Светога Саве Бранко Миљковић, који је у име свих награђених казаода ће наставити са подршком зидању храма, док је директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић рекао да се данас „радују и Небо и земља; Небо се радује јер смо добили храм у коме ће верни народ овога места узносити молитве Господу. Радује се земља, јер је народ добио место где ће Дух Свети од данас па у векове векова походити све оне који буду долазили и молили се, и бити свима на помоћ…“ Др Милета Радојевић је истакао напор државе да се очува српски идентитет и дух, дух отаца и предака наших, са јасном визијом за будуће нараштаје: где им почива снага и којим путем треба да иду.
Јереј Горан Цвијановић, старешина храма Светог Јована Шангајског, заблагодарио је свима на бескрајној љубави и подршци овом великом подухвату, правом подвижништву нашег народа да се подигне величанствени храм у којем ће у векове прослављати Господа.
У културно-уметничком програму учествовали су хорови Свети Андреј Првозвани из Батајнице и Покров Пресвете Богородице при храму Свете Петке у Сурчину, Љуба Манасијевић, најмлађи и фолклорна група КУД-а Батајница, гуслар Батрић Јокановић, песникиња Босиљка Перић, певач Бојан Милановић. Програм је приредио Мирко Мутапчић.
Док се у пространој порти песмом и игром прослављао овај свети чин, у цркви су обављена прва крштења, те се умножисмо за нове крштене душе.
Сабрању су данас присуствовали представници Општине Земун, потпредседник г. Дарко Ковачевић са гђицом шефом свога Протокола, главни и одговорни уредник Информативне службе СПЦ протођакон Радомир Ракић, управитељ Издавачке фондације Архиепископије београдско-карловачке г. Градимир Станић, проф. др Мирко Томасовић, професор Православног богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи при Источносарајевском универзитету, проф. Предраг Миодраг са богословима и управником Карловачке богословије, свештенство из окружења после одслужених литургија у својим храмовима, вероучитељи из Батајнице, уредник „Каироса“ из Сремских Карловаца, многе угледне личности јавног и културног живота.
Зорица Зец