Познавалац верских тема и аналитичар збивања у Црквама у свету, Живица Туцић је годинама објављивао текстове и учествовао на стручним скуповима посвећеним верским питањима. У једном периоду, са протођаконом Радомиром Ракићем као главним и одговорним уредником, протојерејем ставрофором др Димитријем Калезићем, Живорадом Јанковићем и Гораном Раденковићем, био је члан уредништва листа „Православље“. У овом листу  дуго година је објављивао у рубрици “Вести из хришћанског света“.

Године 2004. основао је фондацију “Јелисавета Фјодоровна”, у оквиру које ради Верска информативна агенција, која је већ годинама извор информација о значајним догађајима у свим конфесијама.

Радо се одазивао на позиве за медијске јавне наступе. Одржао је низ предавања на трибинима из различитих области. Красила га је информисаност, хришћанска отвореност и урбани дијалог, духовитост и блага иронија која је давала дискретну и одмерену критику склеротичним социјалним институцијама. Иако запослен у Немачкој амбасади, није напустио земљу за време Нато бомбардовања. Бомбардовање нас је затекло на теолошкој трибини у Дому културе Вук Караџић; били смо са  проф. др Зораном Жилетићем, председником Немачко-српског друштва, архитектом др Пеђом Ристићем,   проф. др Зораном Димчићем.

Дуго се са смиреношћу хришћанина борио са тешком злоћудном болешћу. Носио је тај крст смерно и отворено је причао о болести. За њега су примерене речи из књиге Исуса Навина: „Зато укрепите се добро да држите и творите све што је написано у Књизи закона Мојсијева, да не одступите од њега ни на десно ни на лево“ (ИНав 23, 6). Ако се не будемо придржавали Закона Господњег, народи ће нам постати „замка и мрежа, бич боковима вашим, и трње очима вашим, докле не изгинете на овој доброј земљи коју вам је дао Господ Бог ваш“ (ИНав 23,13).  „И ево, ја идем куда иде све на земљи. . .“ (ИНав 23,14).

Нека му је од Господа вечан помен.

Горан Раденковић

СПЦ