Чувари и ствараоци блага и чланови Подружнице библиотекара Срема одржали су у петак 4. октобра 2019. године у фрушкогорском манастиру Светих Козме и Дамјана саборовање. Идеја о оваквом саборовању библиотекара Срема и доброг дела Србије зачела се у најстаријој српској читаоници у Иригу, која ове године навршава 177 година.
Повод за окупљање у манастиру Раковцу по благослову Епископа сремског г. Василија је прослављање осам векова самосталности Српске Православне Цркве и исто толико година како је Свети Сава написао Законоправило-Номоканон, као и други повод – манастирска библиотека која је од априла 2019. године образована у овој српској светињи.
Учеснике 56. Сабора библиотекара Срема дочекало је грожђе, хлеб и вино у предворју капеле Светог Василија Великог а потом их је у трпезаријској сали поздравио духовник манастира, јеромонах Варнава, затим се обратила гђа Вера Новковић, директорка Српске читаонице у Иригу.
Директорка је подсетила на речи српског писца Борислава Михајловића Михиза са првог Сабора: „Сабор је више него празник. То је Срем, комадић света у суседству Хопова, Раванице, Крушедола, Ремете, Раковца… Тренуци када се пожутелим и пепељастим годинама наталожених у рафовима, враћа укус, боја и смисао.
Враћа вредност која их изједначује са овим данашњим и оним сутрашњим данима.“
У месецу књиге кандило вере, манастир Бесребреника Козме и Дамјана у Раковцу, уз светитеље придодао је још неколико хиљада књига на корист роду нашем.
И где ће се боље и лепше о Првом Архиепископу и утемељивачу Српске Цркве и државе, Светоме Сави, говорити него под сводовима дворског манастира Карловачке митрополије.
Слово о Светоме Сави казивала је Љубица Петковић, док је проф. др Светлана Томин говорила „О лектири Светог Саве.“
Манастир Раковац и црквено законодавство јеромонах Евгеније
Тачно пре педесет година, Милан Кашанин је поводом прослављања 750 година самосталности Српске Православне Цркве, на Коларчевом универзитету у Београду започео речима: „Кроз своју дугу историју, Православна Црква показује се као најтрајнија, највећа и најутицајнија организација српског народа. Државе су умирале, она – не. Црква је надживела све установе и све покрете.“
Да би надживела све установе и покрете, Свети Сава је био свестан да поред црквеног законика и црквеног устројства, понајвише монашког, тј. Хиландарског и Студеничког типика и Карејског типика, треба имати и законик који ће водити и Цркву и државу. Тако је написао Законоправило ( ми данас имамо у преводу проф. Миодрага Петровића које је дошло у штампу упоредно са црквено-словенским и српским језиком).
Ово је правило изродило и следећи документ: Законик цара Душана (1349. године) који је иначе преписиван од 14. закључно са 18. веком, 25, тачније 26 пута.
Рукописи се деле у две етапе: првих десет су најстарији, док други узимају 18. век.
У првих десет преписа улази и раковачки препис јеромонаха Пахомија који је настао у периоду 1700-1701. године, сачуван је, чува се захваљујући Јосифу Шафарику у Народној библиотеци у Прагу. Овај препис је једини који ставља садржај, најсличнији је студеничком препису, и наводи 15 тачака Закона које више не наводи ниједан препис…
Вићентије Јовановић, митрополит београдско-карловачки иначе је пострижник манастира Раковца, архимандрит. У знак захвалности манастиру је подигао звоник (који је сада у обнови) 1735. године. Написао је тзв. свештеничка и монашка правила. Када се говори о озбиљности и одговорности људској, наводи да нико не може да прими монашки постриг пре навршене 24 године и да искушеник у манастиру мора да проведе најмање три године.
Митрополит Вићентије је управо у Раковцу зачео идеју о матичним књигама рођених, крштених и упокојених и касније када је дошао за митрополита, то је реализовао.
Његов наследник, такође пострижник Раковца, потоњи архимандрит и епископ горњокарловачки Евгеније Јовановић написао је прву књигу црквеног права не само код Срба, већ у читавом православном свету (што наводи епископ Сава Вуковић, у књизи Српски патријарси).
Сачинио је као учитељ у Богословији у Сремским Карловцима, а примерак, оригинални (раковачки из 1836.) штампан у Карлштадту (1844.) сада је власништво манастира Раковца…
Гости на Сабору библиотекара Срема
На овом Сабору је као писац представљен г. Ласло Блашковић, управник Народне библиотеке Србије. Разговор са писцем је водила сарадница ове установе Милена Ђорђијевић.
У уметничком делу програма наступили су богослови Карловачке богословије ( октет) док су диригенти били проф. Јован Стојановић и Мила Латиновић.
После завршеног званичног дела библиотекари су обишли нови конак са капелом посвећеном Светом Василију Великом, манастирску библиотеку и салон са пратећим собама са чијих зидова са портрета, смотре раковачки подвижници, потоњи епископи и патријарси наше Цркве.
Заједничком трпезом љубави коју су припремили вредно сестринство манастира Раковца са нашим вредним Мартама, под будним оком оца Варнаве завршен је овај јеиднствени Сабор.
Велику благодарност за гостопримство и изузетно успели 56. Сабор библиотекара Срема, гости су исказали игуманији мати Гаврили, јеромонасима Варнави и Евгенију, мати Софији.
Данашњем Сабору су присуствовали архимандрит Стефан великореметски, протојереј-ставрофор Јован Петковић, ректор Карловачке гимназије у пензији, прота Јелић из Ирига, мр Предраг Миодраг и многобројни сарадници.
После трпезе љубави о значају попразништва Воздвижења Часног Крста и о спрези са делом и речју библиотекара који су чувари речи, казивао је отац Стефан.
Извор: Сајт “Епархија сремска”