Из штампе је изашао први број часописа СРПСКИ СИОН за 2019. годину. Поред Хронике Епархије сремске, те текста о 40 година архијерејске службе Епископа сремског Василија, часопис подсећа читалачку публику на великог Владику Макарија Ђорђевића, једног од претходних епископа Епархије сремске. У броју се може прочитати и текст о дворском манастиру Раковцу, који је остао познат као особито место подвига и монашког труда, али и као манастир који је у своје време Карловачкој митрополији и Српској цркви дао велики број знаменитих јерараха и служитеља. Број садржи обиље старих фотографија из фото-архиве Епархије сремске. Посебно је значајно то што је број издвојио у оквиру хронике и све оне догађаје који су на особити начин обележили прошлу, јубиларну 2018. годину. Следећи број се очекује у априлу месецу и биће посвећен 800-ој годишњици аутокефалије наше Свете цркве.
Редакција још једном захваљује свима који су учествовали у стварању новог броја часописа који представља историјско наслеђе нашег црквеног издаваштва.

УВОДНИК

Вратили смо се… Пуно дарова и пуно стрепњи… Сваки човек је дар, а највећи дар који је земља примила јесте Богомладенац, који нас је и ове године удостојио да се присетимо и проживимо тај сусрет и откријемо тај дар неба земљи, то предивно Дете, Богомладенца који нам се даровао како би његова љубав била мера и нашим животима на земљи. Зато Господ и на свакога од нас гледа као на дар, као на шансу, могућност да се пројави кроз нас Његова доброта и Његова љубав – Његов вечни живот у нама.

Пуно стрепњи – јер смо склони да свој дар за живот, за љубав, за вечност, за трајање, заменимо идејом да је живот наше власништво и да га поседујемо, да постанемо они који имају права, али који не живе даровима. Та и таква свест се нажалост изграђује све више код наше деце, па и код нас самих, јер смо постали бића неблагодарна, бића која траже права, а која све мање могу да схвате да треба да се дарују – не нешто од себе, већ себе да дарују.

Задатак друштва, родитеља и сваког појединца јесте да у овом времену, како код деце, тако и код својих ближњих развије осећај за љубав, који настаје једино онда када смо свесни да смо дар дат својим ближњим, да је наш живот дар и да се једино на такав начин можемо тргнути и пробудити из „ријалитија“ који нас, чини се, све више окружује.

Зато се надамо да ће и овај број нашег и вашег Српског Сиона, помоћи да сви заједно кренемо у сусрет Богомладенцу и једни другима, те да ће нас учесталост сусрета оплемењивати и чинити да у себи и код других развијемо, благодаћу Божјом, овај дар живота и љубави… или боље – живота у љубави.

Редакција