Пре скоро осам деценија Крагујевац и околина били су поприште једног од најкрвавијих злочина у Другом светском рату.
Фашистички војници у знак одмазде у неколико дана стрељали су више хиљада недужних цивила међу којима и један број деце. Повод за стрељање били су немачки губици у борби са партизанским јединицама 16. октобра на путу Крагујевац – Горњи Милановац. У тој борби Немци су имали 10 мртвих и 26 рањених војника. Приликом стрељања доследно је примењена драконска одредба из наредбе генерала Франца Бемеа од 10. октобра, у којој се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног и 50 за једног рањеног немачког војника или фолксдојчера. Акција одмазде изведена је 19. октобра у околним селима Маршићу, Илићеву и Грошници, a 20. и 21. октобра у Крагујевцу – била су то три крвава дана Крагујевца.
Тим поводом и ове године служена је света архијерејска Литургија на платоу испред храма Светих новомученика крагујевачких у Шумарицама. После свете Литургије, молебан новомученицима испред споменика стрељаним ђацима и професорима служио је Његово Преосвештенствo Епископа шумадијски г. Јован, уз саслужење свештенствa Епархије шумадијске.
Венце крај споменика V3 положили су ученици Прве крагујевачке гимназије и представници власти и институција Града Крагујевца и Ребулике Србије, као и амбасадори Немачке, Белорусије, Палестине и других.
И ове године из Шумарица подигнут је глас против рата и сваког зла које он са собом носи, са јединственом поруком да се тако нешто више нигде и никада не понови.
На овогодишњој манифестацији изведен је адаптиран текст из поеме Нисам крив што сам жив аутора Ђорђа Милосављевића. Заснован је на судбини чувеног глумца Мије Алексића, једног од преживелих страдалника крагујевачке трагедије. Редитељ представе је Слађана Килибарда.
Драмски уметници који су учествовали у представи су: Марко Баћовић, Миодраг Пејковић, Милош Крстовић, Матија Ристић, Марија Ракочевић, Богдан Милојевић,Чедомир Штајн и Младен Кнежевић. Музика: Драгослав Танасковић, Хор СКЦ, Крагујевачко певачко друштво, Ленка Стојчевић. Костимограф: Јелена Јањатовић.
Велики школски час крај споменика стрељаним ђацима и професорима први пут је одржан 1957 године. У програму Великог школског часа укупно је учествовало више од 50.000 учесника, написано на десетине поема, оригиналних музичких и књижевних дела. Од 21. октобра 2012. године дан се обележава као држави празник – Дан сећања на све српске жртве у Другом светском рату.
Извор: Епархија шумадијска
