У недељу 14. децембра 2014. године, када наша Света Црква прославља Светог пророка Наума и Светог Филарета Милостивог, у храму Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, свету архијерејску Литургију служио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслуживање Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског г. Јована, као и свештенства Архиепископије београдско-карловачке и Епархије шумадијске.

Окупљени у великом броју, верници Колубарско-посавског намесништва, на челу са својим Првојерархом, дочекали су испред Парохијског дома Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја и у свечаној литији допратили до храма Светог Димитрија. Повод за ово литургијско сабрање био је велики јубилеј, стогодишњица Колубарске битке. Обележавање овог јубилеја нераскидиво је повезано са храмом у Лазаревцу у чијој се крипти налази спомен костурница страдалника ове велике и за наш народ значајне битке.

Светој Литургији присуствовали су престолонаследник Александар Карађорђевић, принцеза Катарина Карађорђевић и директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Милета Радојевић.

После скоро педесет година српски Патријарх је поново служио у Лазаревцу и том приликом поручио верном народу, који је дошао да га поздрави, да угледавши се на оне који су у Колубарској бици положили животе за своју домовину, и ми за своју земљу учинимо оно што је у нашој моћи. Не жалећи своје животе, наши храбри преци бранили су оно што је најсветије, своју слободу, веру и своје светиње. Бранили су своје, нису отимали туђе. У томе је била њихова морална предност и због тога је са њима био и сам Господ. У сукобу са вишеструко надмоћнијим непријатељем, наш народ, наоружан најмоћнијим оружјем, љубављу према својој домовини, успео је да однесе победу. На примеру храбрих колубарских ратника и ми можемо да се поучимо како се то воли своја домовина. Морамо остати у својој постојбини. Онима који су одавде отишли, Његова Светост поручује да се врате својим домовима, храмовима и гробљима. Не чекајмо да за Србију неко други нешто учини, молећи испруженим рукама ка Истоку и Западу. Нека свако учини оно што сам може, а много можемо сами. Останимо јединствени у љубави према своме роду и домовини, према свој вери. Само тако, окренути Богу и себи, нећемо се постидети наше славне историје и славних предака.

Његова Светост Патријарх Иринеј је по завршетку свете Литургије осветио просторије Парохијског дома у Лазаревцу, рекавши овом приликом да о људима највише говоре њихова дела. Овај Парохијски дом израз је љубави народа према Богу и својој Цркви и сведочанство да је онај немањићки, неимарски и задужбинарски дух, још увек присутан у нашем народу. У име Епархије шумадијске Његова Светост Патријарх Иринеј доделио је одликовања заслужнима за изградњу Парохијског дома и његов велелепни изглед. На предлог Црквене општине лазаревачке при храму Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу, одреном Светог Симеона Мироточивог одликовани су г. Драган Томић и г. Владан Јовичић.

Патријарх Иринеј и владика Јован потом су служили помен официрима и војницима пострадалим у Колубарској бици, и у крипти храма дочекали госте, међу којима и председника Републике Србије г. Томислава Николића и председника Републике Српске г. Милорада Додика, који су у оквиру државног протокола, полагали венце у спомен костурници. У наставку манифестације уследио је културно-уметнички програм, у оквиру којег је на простору градског парка у Лазаревцу изведен сценски приказ на тему Колубарске битке, урађен по тексту нашег познатог писца Милована Витезовића.

Свечаном ручку, организованом у Парохијском дому, присуствовали су представници политичког и културног миљеа Републике Србије, као и многе личности из јавног живота града Лазаревца. Међу званицама били су амбасадори многих земаља. Његово Преосвештенство Владика шумадијски г. Јован уручио је орден Светог Симеона Мироточивог г. Милораду Грчићу, директору Рударског басена „Колубара“, и г. Драгану Алимпијевићу, председнику лазаревачке општине, у знак захвалности за помоћ и љубав коју су указали својој Цркви.

Срби се не могу победити осим ако их неко не подели

У оквиру спомен храма Светог Димитриjа у Лазаревцу уз воjне и државне почасти обележена jе стогодишњица Kолубарске битке, наjзначаjниjе битке између воjске Kраљевине Србиjе и Aустроугарске у Првом светском рату.

“Србиjа ће оздравити а не би се ни разболела да jе увек знала ко jоj jе мачем, огњем и животом сачувао земљу”, поручио jе председник Србиjе Tомислав Николић.

Oн jе у обраћању навео да jе немогуће говорити о првоj години рата коjи jе пре jедног века захватио читав свет а да се не спомену две победе српске воjске коjу су пресудно допринеле jачању а потом и коначноj победи савезника.

Kолубарска битка jе, према Николићевем речима, била сензациjа и за осваjаче и за савезнике, можда и за Србе, истакавши да се проучава на безмало свим воjним академиjама света као пример воjне вештине, генералске одважности, тактике и стратегиjе.

“Србе не можеш да победиш осим ако их не поделиш. Tо jе порука наших великих предака са Kосова, са Kолубаре и Сувобора, са Kаjмакчалана и Солуна. Tада Срби нису слабили своjе jаке људе jер се зна да слабљењем jаких поjединаца слабиш своjу нациjу пред неприjатељем”, рекао jе Николић.

Oн jе упоредио битку на Kолубари са библиjском борбом Давида и Голиjата речима да jе мала Србиjа, велика у своjоj неподељености, у свом jединству, непосредно ратовала са jедном огромном империjом, а посредно са четири империjе и поново победила.

Николић jе рекао и да jе свако воjничко искуство и знање тада говорило да jе српска воjска Велики рат дочекала преморена од Балканских ратова, десеткована и промрзла, гладна и босонга, са пушкама али без мунициjе.

“Kолубарска битка jе наjвећа перjаница у славноj и победничкоj ратноj епопеjи Србиjе, не само у Великом рату. Добиjена jе колико вештином воjсковођа толико и преданошћу сваког воjника.Tоком битке показало се jунаштво, после битке редак пример чоjства. Видело се и ту ко jе од чега саздан и какав траг оставља за собом у вечности”, рекао jе Николић.

Kако jе рекао председник, нема друштва у коме формално образовање може да затре или макар потамни сjаj славе предака и додао да нико не може да нам одузме приче дедова, њихова сећања коjа су преношена као наjвеће породично благо…

Николић jе навео да се данас срећом воде другачиjе битке коjе од нас траже другу врсту мудрости и тактике.

Oн jе поручио да ћемо победити поштуjући породични завет да увек и свуда и у свакоj прилици дамо све од себе, покажемо своjе наслеђене врлине, љубав према отаџбини “jер немамо право да изневеримо своjе jуначке претке”.

“Да живимо тако да би нас препознали као своjе потомке да неким чудим могу да сиђу међу нас. Да се непрекидно и као држава и као народ сећамо наjбољих коjи су ходали овом земљом, оних коjи су изгинули да бисмо ми овде стаjали као слободни људи… Да нам буде наjважниjе да сваки наш човек живи у слободи”, рекао jе он.

Николић jе рекао да држава до данас има имена и презимена тек 50.000 страдалих у Великом рату.

“Oсталих милион и 100 хиљада нису на истом списку нити знамо где су све уписана, ако су игде уписана. Не знамо где jе родни праг са коjег су пошли у воjевање…а прошло jе 100 година”, упозорио jе председник.

Председник jе своjе обраћање завршио речима “Живела Србиjа”.

Венце и цвеће положили су поред председника Србиjе и министри Aлександар Вулин и Братислав Гашић, начелник генерелштаба ВС Љубиша Диковић, потомци воjводе Живоjина Mишића, представници дипломатског кора, удружења бораца коjа негуjу традициjу ослободилачких ратова Србиjе…

Извор: Епархија шумадијска, predsednik.rs