Пред верним народом, свештенством, монаштвом и читалачком публиком, као и свим људима добре воље, налази се Споменица Владичанства сремског, која свој настанак дугује најпре Богу и Његовој милости, који нам снаге подари да је објавимо у оваквом облику.
Ова књига, пре свега, представља израз захвалности свим Патријарсима, Митрополитима, Епископима, свештеницима и монасима и свом народу Божјем, због чијих је ревновања Србин и даље остао Христов, у православном Срему. Захваљујући стваралачкој љубави, коју је Бог разгорео у срцу нашем, Ми смо, као делатник у славу Бога и Рода, приредили ово словно здање.
Православни Срем, као једно од најстаријих и најзначајнијих канонских подручја наше Свете Цркве, у другој половини 20. века био је скоро потпуно у рушевинама. Богомоље и светиње, које су, током Другог светског рата, разорили Немци и усташе, али и појединци из нашег народа, затровани сатанском идеологијом, у наредним деценијама лежале су на одру као самртници, обесвећене, запуштене и напуштене. Тако смо се и Ми придружили опоменама блаженопочившег Патријарха српског Германа да, праштајући злочинцима, у складу са Јеванђелском заповешћу, никако не смемо дозволити да из нашег памћења ишчезну и њихове жртве.
Тужно време масовног и организованог отпадништва од прадедовске вере, време гордог одбацивања Васкрслог Христа, Његове љубави и највише жртве, најубедљивије је симболисано у страхотним развалинама црквених здања, у којима је Бог вековима био прослављан молитвама и сузама, али и тешким подвизима монаштва, свештенства и верног народа. Са безумним равнодушјем разграђиване су важне материјалне везе између палог човека и његовог Творца, стога што свети храмови, како је записао Павле Александрович Флоренски, представљају управо Лествице Јаковљеве, које нас из грешног, видљивог света, воде право у небеске висине недоступности и оностраности.
Данашњим нараштајима припала је част да из пепела уздигну презрени инструмент људског спасења и поново саграде тајанствени мост између вечности и кратког, неухватљивог тренутка у ком се будућност претвара у прошлост. Најпре су свети храмови поново подигнути у срцима и исцељеним душама наших сународника, најављујући и величанствену материјалну обно- ву. Потписник ових редова доживео је ретку привилегију да учествује и својим очима посматра херојску реконструкцију наше озлеђене црквености, коју су извели истински „јунаци наше духовности“. Упркос леденом даху историјских неприлика, које су снашле Српску Цркву, камен по камен и лепту по лепту, Света Фрушка гора и читав хришћански Срем поново су улепшани величанственим грађевинским изразима вере, наде и љубави. Гледајући на поменуту спољашњу и унутрашњу обнову можемо посведочити да: „Тако нити је онај који сади, ни онај који залијева, него Бог који чини да расте“ (1. Кор. 3, 7).
Потреба за овом и оваквом Споменицом, која показује динамику живота, као и садашње стање ове Епархије, узрокована је обавезом да се, како савременицима, тако и потомцима, остави аутентично сведочанство о изузетним напорима верујућег наро- да и садашње генерације свештенослужитеља, уложеним у поновно зидање порушеног и надокнађивање драгоценог времена,„украденог“ током претходних деценија. Овај подвиг био је инспирисан духом упорног, пожртвованог задужбинарства, који јеодликовао наше свете претке, Немањиће и Бранковиће, на челу са Светом мајком Ангелином Крушедолском.
У овом делу реално је приказано савремено стање наших манастира, парохија и црквених општина, са основним подацима и уобичајеним табеларним прегледом архијерејских намесништава. На крају, ово је прилика да, после тридесетак година про- ведених у Срему, сагледамо данашње прилике у овој Епархији, измењеној толиким заједничким напорима Нашег монаштва и свештенства, потпомогнутог несебичном подршком и љубављу Нашег честитог православног народа, али и институција Држа- ве Србије и Покрајине Војводине. Пажљиво пратећи пређени пут, видимо свуда и у свему руку Божијег промисла, која је водила, како Наше велике претходнике на епископском трону и генерације заслужних свештенослужитеља и верног народа, тако и све Нас који се, у славу Господњу, трудимо у винограду Његовом. Поред тога, уверени смо да се, на овај начин, и Наша Епархија придружила разумним настојањима да се деци неких наредних векова упути истина о трајању и делању садашњих поколења. Сигурно је да нас изнад погубне, варварске неисторичности може уздигнути једино свест да смо и ми сами, са свим нашим успесима и неуспесима, врлинама и манама, само део духовног континуума који нас спаја са прецима и потомцима, са давно упокојеним људима, као и онима који тек очекују да их огреје Божија милост.
Сама књига подељена је на три дела. Први део обухвата пресек и развој историјског збитија и хришћанског поимања вере, те њиховог утицаја на развој православне културе на овим просторима. Други део говори о фрушкогорским манастирима, њиховом настанку, развоју, улози и значају њихове мисије, не само у оквирима наших националних културних образаца, већ и хришћанске културе уопште. Трећи део посвећен је животу и раду парохијског свештенства и парохија, као и активностима црквеношколских управних одбора.
Са најдубљом захвалношћу благодаримо свештеномонасима, монахињама, братији свештеницима и нашим верницима, на труду и ревновању уложеном у сложено настајање ове књиге.
Нека она послужи као светли пример, поука и надахнуће свима који осећају потребу да приме на себе лако бреме Господње и учине нешто добро и племенито на корист своје Свете Цркве.
Епископ сремски Василије
www.spc.rs